io? Zbog toga i Sam Hristos takvu molitvu vezuje za Sebe, i Sam o Sebi svedoči, kad apostol u Poslanici Jevrejima kaže da u dane zemaljskog života svoga, tj. uzlazeći na krst, sa silnim vapajem i suzama prinese molitve i prozbe Onome koji je mogao da Ga spase, odnosno Ocu, i bi uslišan zbog pobožnosti svoje, jer iako bejaše Sin, preko stradanja nauči se poslušnosti (Jevr. 5; 78). Ovde nam Pavle, ili, bolje rečeno, Hristos Koji u njemu govori, saopštava ono što su evanđelisti propustili i o čemu su prećutali, rekavši da je sa silnim vapajem i suzama satvorena ova molitva: Oče Moj, ako je moguće, neka Me mimoiđe čaša ova (Mt. 26;39). Ne pritvorno, i ne sa namerom da obmane satanu, i ne zato što je prisvojio volju sveta, nego od Samoga Sebe i dobrovoljno, prema ikonomiji, (domostroju), i mada uistinu Sin Božiji, Hristos se moli sa vapajem i sa suzama, u znoju i kapljicama krvi, dok Ga je krepio angeo i dok je njime bio kao obodren i utešen. I budući u samrtnoj borbi, moljaše se, kako kaže Evanđelista, usrdnije (Lk. 22; 44), pa se čak i dva, i tri puta molio Ocu. I zato, budući da Pavle, ili bolje rečeno,Sam Hristos Koji govori kroz Pavla, kaže da se ta molitva odnosi na Hrista, zar neko može da izopači ono, što je Sam Hristos posvedočio o Sebi?