1 Ovo su imena sinova Izrailjevijeh koji dođoše u Misir, dođoše s Jakovom, svaki sa svojom porodicom:

2 Ruvim, Simeun, Levije i Juda,

3 Isahar, Zavulon i Venijamin,

4 Dan i Neftalim, Gad i Asir.

5 A svega bijaše ih od bedara Jakovljevijeh sedamdeset duša s Josifom, koji bješe u Misiru.

6 A Josif umrije i sva braća njegova i sav onaj naraštaj.

7 I sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se, i napredovaše i osiliše veoma, da ih se zemlja napuni.

8 Tada nasta nov car u Misiru, koji ne znadijaše za Josifa;

9 I reče narodu svojemu: gle, narod sinova Izrailjevijeh veći je i silniji od nas.

10 Nego hajde mudro da postupamo s njima, da se ne množe, i kad nastane rat da ne pristanu s neprijateljima našim i ne udare na nas i ne otidu iz zemlje.

11 I postaviše nad njima nastojnike da ih muče teškim poslovima; i građaše narod Izrailjev Faraonu gradove Pitom i Ramesu.

12 Ali što ga više mučahu to se više množaše i napredovaše, da se grožahu od sinova Izrailjevijeh.

13 I žestoko nagonjahu Misirci sinove Izrailjeve na poslove,

14 I zagrčivahu im život teškim poslovima, blatom i opekama i svakim radom u polju, i svakim drugim poslom, na koji ih žestoko nagonjahu.

15 I još zapovjedi car Misirski babicama Jevrejskim, od kojih jednoj bješe ime Sefora a drugoj Fuva,

16 I reče: kad babičite Jevrejke, i u porođaju vidite da je muško, ubijte ga, a kad bude žensko, nek ostane živo.

17 Ali se babice bojahu Boga, i ne činjahu kako im reče car Misirski, nego ostavljahu djecu u životu.

18 A car Misirski dozva babice, i reče im: zašto to činite, te ostavljate u životu mušku djecu?

19 A babice rekoše Faraonu: Jevrejke nisu kao žene Misirke; jače su; dok im dođe babica, one već rode.

20 I Bog učini dobro babicama; i narod se umnoži i osili veoma;

21 I što se babice bojahu Boga, načini im kuće.

22 Tada zapovjedi Faraon svemu narodu svojemu govoreći: svakoga sina koji se rodi bacite u vodu, a kćeri sve ostavljajte u životu.

Analiza
Pretraga