1Nameravajući da pokažem najmudroljubiviju reč (φιλοσοφώτατον λόγον - najfilosofskiji govor): da li je pobožni razum (o ευσεβής λογισμός - pobožna misao) samovladar nad strastima, s pravom bih vam savetovao da usrdno obratite pažnju na ovu filosofiju (mudroljublje).
3Ako se, dakle, razum (λογισμός) pokazuje da vlada strastima koje sprečavaju celomudernost, (a to su): ugađanje stomaku i pohota (γαστριμαργίας τε καί επιθυμίας),
4No pokazuje se da on gospodari i strastima koje sprečavaju pravednost, kao (što je): zloćudnost (zlonaravost) i takođe strastima koje sprečavaju hrabrost (της ανδρείας postojanost), (a to su): gnjev, bol i strah.
6Oni pokušavaju da govore smešnu stvar. Jer razum ne vlada nad svojim strastima, nego onima koje su suprotne pravednosti i hrabrosti i celomudrenosti i razboritosti, a i njima (vlada) ne da bi ih uništio, nego da im se ne podaje.
10Zato mi je zbog vrlina (njihovih) došlo da pohvalim ove ljudine (άνδρας) sa majkom, koji su u ovo vreme umrli za savršenu vrlinu (υπέρ της καλοκαγαθίας za plemenitost), a zbog počasti da ih nazovem blaženima.
11Jer oni, kojima se diviše za hrabrost i trpljenje ne samo svi ljudi nego i (sami) mučitelji, postadoše uzročnici da prestane tiranija protiv naroda (jevrejskog), jer pobedite tiranina trpljenjem, tako da je kroz njih očišćena otadžbina.
12No o ovome je sad odmah potrebno govoriti kako sam počeo temu, kao što navikoh činiti, pa ću se onda okrenuti na reč o njima, odajući slavu Svemudrome Bogu.
20A prirode (φύσεις) strasti jesu dve sveobuhvatne: zadovoljstvo (ηδονή uživanje) i bol (πόνος), a svaka od njih i oko tela i oko duše biva (πέφυκεν proizrasta).
29Od kojih svaki (taj vlastar) svezemljodelac razum (παγγέωργος λογισμός) očišćuje i podkresava i učvršćuje i zaliva i na svaki način uređuje i pripitomljava materiju (sadržaj) vrlina i strasti.
30Jer razum je vođa (ήγεμών) vrlina, a strasti je samodržac. Dakle, vidi se najpre kroz sprečavajuća celomudrenost dela, da je razum samovladar nad strastima.
33Jer otkud, pokrenuti ka zabranjenim jelima, odvraćamo se (ipak) od zadovoljstava koja dolaze od njih? Nije li zato što razum može vladati apetitima? Ja mislim da jeste.
34Isto tako, želeći (jesti) životinje iz vode, i ptice, i četvoronošce, i svakovrsna jela zabranjena nam po Zakonu, uzdržavamo se (ipak) zbog prevladavanja razuma.
35Jer strasti apetita, ukroćavane od celomudrenog uma, uzdržavaju se (ανέχεται); i svi pokreti tela utišavaju se (φιμοϋνται zauzdavaju se) od strane razuma.