dzemnim jamama. Svi oni će biti radost i plodno tlo za mesta koja budu nastanjivali.
Moglo bi se protumačiti i drugačije. Polja su smirene duše onih, koji ni o čemu ne misle gordo i visoko, gore su one duše koje su se preuznosile sujetnom (ispraznom) mudrošću ali su se kasnije smirile, dok su doline duše koje su pale u grehovnu dubinu. Lepote pustinjskih mesta su takve po vrlinama, odnosno po dušama (negdašnjih) neznabožaca koje su postale sposobne da donose plodove. Ovnovi ovčiji su sveti apostoli, kao rukovoditelji i učitelji Hristovog slovesnog stada. Oni su se u vreme Pedesetnice obukli u blagodat Duha Svetoga, kao što im je ranije rečeno: Sedite u gradu Jerusalimu dok se ne obučete u silu s visine (Lk. 24; 29).
Dodajmo da mi ne smatramo da su Jevreji, vrativši se u Jerusalim, u izobilju dobili sve o čemu govori ovaj psalam