o da bi Bog pobedio, niti su Bogu bili potrebni naši gresi da bi se On zbog njih pokazao pobednikom

nije učinio nepravdu Uriji. Zar bi se nešto takvo i moglo reći? Međutim, kaže da je učinio najveće bezakonje pred Bogom, Koji ga je izabrao i od pastira učinio carem. Ili možda hoće da kaže da se sakrio od ljudskih očiju ali da nije utekao od očiju Božijih, i da ga je razobličio prorok, ili pak da, kao car, nije bio podložan ljudskom zakonu ali da je, kao pobožan, bio kriv jedino Bogu. Ili, možda, da ga nije razobličio niko od ljudi i da ga je urazumio samo Bog, zbog čega kaže: Tebi jedinome sagreših, da se opravdaš u rečima Svojim. Ti si mene, koji sam prestupio zakon, razobličio rečima proroka. Ti si pravedan, i svagda si me izbavljao od neprijatelja. Počastvovao si me carskim činom i proročkim darom, a ja sam mrzak i ubica. I da pobediš kada Ti sude. To je priznanje ili ispovedanje grehova

sam prestupio i narušio Tvoje zakone, to sam i sagrešio pred Tobom kao pred svojim jedinim Zakonodavcem.
I zlo pred Tobom učinih, jer Ti sve vidiš, ne samo prošlo i sadašnje, nego i buduće. Izgovarajući ovo, David kao da se stidi samoga sebe, jer se nije uplašio Boga. Iako se čini da govori o jednom grehu, iz njega se rađa i drugi, po uzajamnoj vezi koja među njima postoji. Tako je od greha preljube prešao na greh ubistva.
Da se opravdaš u rečima Svojim i da pobediš kad Ti sude. Moglo bi se reći da se Bog, na neki način, posredstvom proroka Natana „sudio“ sa Davidom, jer je ovaj, nakon svih dobročinstava koje mu je Gospod učinio, na dobro uzvratio zlom. Zbog toga je prorok u ime Boga izgovorio presudu osuđeno