njena tecijaše ispred Njega, jer je to isto video i blaženi (prorok) Danilo, koji kaže: Reka ognjena tecijaše ispred Njega, presto mu beše kao plamen ognjeni, točkovi mu kao oganj razgoreo (Dan. 7; 910). Oganj označava ili svetlost koja ishodi iz Njega, jer poznanju Hrista prethodi duhovna (umna) svetlost koja se zadobija verom, a čiji je praobraz bio ognjeni stub što je tokom noći vodio Izrailjce kroz pustinju, ili pak (oganj označava) da je nas, ohladnele u svakom grehu, Spasitelj rasplamsao usrdnošću ka svakom dobru, položivši u nas, slično duhovnom ognju, pričasnost (η μεθεξις) Svetom Duhu. On je rekao: Dođoh da bacim oganj na zemlju (Lk. 12; 49) i svi mi, koji smo se udostojili takve blagodati, postali smo duhovno rasplamsani. Zbog toga se i prilikom blagodatnog javljanja Svetoga Duha pominje oganj jer se, prema rečima sv. Jovana Preteče, u Hrista krštavamo Duhom Svetim i ognjem (Lk. 3; 16). Neko je od proroka rekao: On je kao oganj livčev i kao milo beljčevo. I sešće kao onaj koji lije i čisti srebro i zlato (Malah. 3; 23), jer sila Svetoga Duha iskorenjuje u nama svaku nečistotu. To, međutim, nije donelo ni najmanju korist jevrejskoj sinagogi, pošto nisu primili blagodat oni, o kojima je Bog kod Jeremije rekao: Izgoreše mehovi, oganj sažeže olovo, uzalud kovač srebro kuje, jer se od zla ne mogu odučiti (Jer. 6; 29)