�e moći da učini bogatstvo

�у откуп за себе (Пс. 48, 7 8). Пророк се обраћа земнороднима и богатима. Једнима се обраћа обарајући њихово мишљење о сил и њиховој, а другима обарајући њихову гордост због обиља имања њиховог. Земнородни се уздају у силу своју, уздају се у телесну снагу и мисле да људска природа има довољно силе за извршење онога што жели; а онима што се уздају у несигурно богатство потребан је откуп (λύτρων χρεία), да би били изведени на слободу, коју су изгубили пошто су побеђени насиљем ђавола, јер ђаво, узевши их у ропство, неће их ослободити своје тираније док не зажели да их замени неким скупоценим откупом (τινι λΰτρφ αξιολογώ). Стога оно што се предлаже као откуп не треба да буде истог рода (ομογενές) са поробљенима, него да у великој мери превазилази њихову вредност, да би ђаво добровольно (εκών) ослободио заробљенике ропства. Отуда их брат не може искупити. Јер никакав човек није у стакьу да убеди ђавола, да пусти испод своје власти онога коде му је једанпут допао шака. Човек ни за властите грехе своје не може дати Богу жртву умилостивљења. А како ће бити у стању да то учини за другога? И шта је то што би он могао стећи у овом свету толико драгоцено, да би послужило као довољан откуп за душу по природи драгоцену (ώς αύταρκες έχειν της ψυχής αντάλλαγμα της φΰσει τιμίας), јер је она саздана по лику Творца свога? И какав труд у овом свету може доставити души људској довољну попутнину за прелаз у онај свет? Стога ове псаламске речи треба разумети овако: макар неко сматрао себе веома силним у овом животу, и имао огромна имања, псалам саветује да одбаци гордо мишљење о себи, да се понизи под силну руку Божију (1 Петр. 5, 6), и да се не узда у своју силу, нити да се хвали великим богатством. Али могуће је и узвисити се мало мишљу, те под онима који се уздају у силу своју и хвале се великим богатством разумети душине силе, јер и сама душа нема довољно сила за своје спасење (ώς ούκ αυτοτελούς ούσης ούδ’ αυτής προς σωτηρίαν). Макар неко био и савршен у људским силама, али, немајући у себи мудрости Божије, ништа не вреди. Макар неко накупио мноштво теорија из световне мудрости и стекао извесно богатство знања, али нека чује пуну истину: свака душа људска упрегла се је у тешки јарам ропства непријатељу, свима заједничком, и изгубивши слободу, дату јој Творцем, одведена је грехом у ропство. Но свакоме заробљенику потребан је откуп за ослобођење. Брат не може откупити (λυτρώσασθαι) свога брата, нити сам човек себе, јер онај који собом откупљује другога треба много више да вреди од онога који је ухваћен и већ робује. Али човек уопште нема такву силу пред Богом, да би Га могао умилостивити за грешника, јер је и сам крив греху (έπεί και αυτός αμαρτίας υπόδικος). Јер сви сагрешише, и лишени су славе Божије, и оправдани су за бадава благодаћу његовом, откупом који је у Христу Исусу (Рм. 3, 23-24).

Отуда, неће дати Богу откуп за себе ού δώσει οΰν τφ θεφ έξίλασμα εαυτού (ст. 8) и откупну цену за душу своју και την τιμήν της λυτρώσεως της ψυχής αύτου (ст. 9). Дакле, немој тражити брата за своје искупљење, него онога који тебе превазилази природом, не простога човека, него Богочовека Исуса Христа, који једини може дати Богу откуп за све нас (δς και μόνος δύναται δούναι έξίλασμα τω Θεφ υπέρ πάντων ήμδν), јер Њега постави Бог као умилостивљење вером у крви Његовој (Рм. 3, 25). Мојсеј је био брат Израиљцима, па их није могао искупити. Како ће онда искупити обичан човек? Пророк најпре говори потврдно: брат не може избавити, затим са нагласком додаје упитно: да ли ће избавити човек? Мојсеј није ослободио народ од греха, него је само умолио Бога да не кажњава за грех. Он ни за себе није могао дати откуп (έξίλασμα) када је пао у грех, и после толиких и тако великих чудеса и знамења, која је видео, изговорио је речи сумње: Чујте одметници! еда ли ћемо вам из ове стене извести воду? Стога и Господ за ову реч рече Мојсеју и Арону: Зато што ми не веровасте и не прослависте ме пред синовима Израиљевим, нећете одвести збор овај у земљу коју сам им дао (4 Мојс. 20, 19. 12). Стога, неће дати Богу откуп за себе (ст. 8). Јер шта може човек наћи толико драгоцено, да би дао у откуп за душу своју? Али се нашло нешто што вреди колико сви људи скупа (αλλ’ ευρέθη εν ομού πάντων ανθρώπων άντάξιον), што је и дато као откупна цена за душу нашу (ό εδόθη εις τιμήν λυτρώσεως της ψυχής ημών): то je света и скупоцена крв Господа нашег Исуса Христа, коју је Он пролио за све нас, због чега смо ми и купљени скупо (1 Кор. 6, 20).

Дакле, брат не може избавити; да ли ће избавити човек? Ако нас човек не може искупити, онда Онај који нас је искупио није човек (ό λυτρωσάμενος ημάς ούκ άνθρωπος). Стога, ако је Господ наш поживео с нама у подобију тела греха, немој Га због тога сматрати простим човеком, не признајући у Њему силу Божанства. Он није имао потребе да даје Богу откуп за себе, нити да искупљује своју душу, јер Он греха не учини, нити се обмана нађе у устима његовим (1 Петр. 2, 22). Тако, дакле, нико не може искупити себе док не дође Онај који повраћа народ из ропства (Пс. 13, 8), не сребром, не даровима, као што је написано код Исаије (52, 3), него крвљу својом. Он нас, који Му нисмо браћа, него смо Му постали непријатељи кроз грехе своје, Он који није прост човек већ Бог, пошто нам је подарио слободу, назива браћом својом (Јевр. 2, 12). Стога Онај који нас је искупио, ако своју мисао управимо на његову природу, није нам брат и није човек. Ако пак узмемо у обзир његов благодатни силазак к нама, онда нас и браћом назива, и силази к човечанству Онај који неће дати Богу откуп за себе, него ће дати откуп за сав свет, јер Њему није потребно очишћење, него је Он сам очишћење (αλλ’ αυτός έστιν ίλαστήριον