a zemlji, okrenut ka svetovnim brigama, može se smatrati taštinom. Ili bi se moglo reći i ovako: sve godine našeg života pred Tobom su „para“, jer je Simah umesto reči „taština“ upotrebio reč „para“. Sabira u riznicu, i ne zna kome će to sabrati. Budući da sad ne živimo istinskim životom nego kao u prividu i ne brinemo se o stvarnim dobrima, uzaludno bivamo pometeni, prepuštajući se svetovnim požudama i sabirajući riznice čiji su nam naslednici nepoznati