rili uši.

Izbacivši ga izvan grada stadoše ga kamenovati. Kako se pokazalo da nisu u stanju da prekinu Ogefanovu besedu, oni su ga kamenovali. Čak i da je govorio neistinu, trebalo je da ga otpuste kao bezumnoga. Ako je pak govorio istinu, trebalo je da se zapitaju. Ubili su ga tako što su ga izveli izvan grada, kao što je učinjeno i sa Isusom.

A svedoci metnuše haljine svoje kod nogu mladića po imenu Savla. Svedocima naziva one, koje su istakli (s ciljem) da iznesu lažno svedočenje protiv njega. Time on nagoveštava dve okolnosti: prvo, da su i oni, koje su smatrali svedocima, bili spremni da počine ubistvo kad su skinuli odeću da bi slobodno i nesmetano bacali kamenje, a drugo, da je onaj, koji će kasnije postati propovednik vaseljene, i sam tada saučestvovao u ubistvu i da je na taj način u njemu došlo do neke božanstvene, zadivljujuće i čoveku nesvojstvene promene. Izreka: Gospode Isuse, primi duh moj, jeste izreka onog što poučava i pokazuje im da on neće umreti.

I kamenovahu Stefana. Opravdanje se savršava verom u Hrista. Čovečija priroda se u Njemu obogatila oslobađanjem od greha i podarila nam novo pravo, zbog kojeg duše više ne idu u ad nego, kao i ranije, bivaju poslate u ruke Boga Živoga.

Znajući sve to, Stefan je rekao: Gospode Isuse, primi duh moj. I blaženi Petar piše: Zato i oni koji stradaju po volji Božijoj, neka njemu kao vernom Sazdatelju povere duše svoje u dobročinstvu (1. Petr. 4; 19).

Onda kleče na kolena i povika iza glasa: Gospode, ne uračunaj im greh ovaj! Ne samo da se prosto moli, nego se moli usredsređeno, jer je Bog dopustio da njegova duša sve do tog trenutka ostane u telu. Zapazi ovaj glas i neizmernu trpeljivost u stradanjima. Time pokazuje da ono, što im je ranije rekao, nije rekao usled gneva, nego da bi ih pobudio, razobličio i prekoreo