če sinovima Izrailjevim: Gospod Bog vaš podtnuće vam proroka iz braće vaše, kao mene, tj. kojega ćete, slično kao i mene, napustiti zbog onoga, zbog čega je trebalo da Mu ukažete počast. Faraon je hteo da ubije Mojseja, kao što je Irod hteo da ubije Gospoda, pa se Gospod spasao u Egiptu. I jedan i drugi (i faraon i Irod) smišljali su zlo protiv mladenca, i jedan i drugi su izdali zapovest, ali ni jedna ni druga zapovest nisu naišle na pokornost. Ovo je onaj što beše u irkvi u pustinji, sa Anđelom koji mu je govorio... Reči koje su pred nama pokazuju nam da ljudi ne postaju lošiji ili bolji u zavisnosti od mesta. Oni, o kojima se govori, već su bili izvan Egipta, ali su svojim raspoloženjem još bili u Egiptu i u pomislima nisu napuštali egipatske običaje, kao što je i rečeno u Evanđelju: Gde je vaše blago, tamo će biti i srce vaše. Mnogi, budući još na zemlji, sabiraju blago na nebu, jer je tamo i njihovo srce. Iako su bili na nebu, anđeli koji su prekršili zapovest Božiju bili su naklonjeni onome, što je na zemlji, za čim je usledilo i njihovo svrgavanje na zemlju.

Koji prima reči žive... Živima se ovde nazivaju reči posebne vrste ili proroštva, čije se značenje objašnjava uobičajenim rečima, jer prorok Jezekilj kaže: Zato im i ja dadoh uredbe nedobre (Jezek. 20; 25). Imajući u vidu ove reči proroka, on (Stefan) naziva proročke reči živim rečima. Načini nam bogove - ne Boga, nego bogove. I u dane one načiniše tele. Isto se kaže i kod Davida: Načiniše tele kod Horiva. Na Horiv nije ukazao bez cilja, nego nameravajući da pokaže krajnje bezumlje Izrailjaca: ovde se Bog javio Mojseju, a oni su ovde načinili idole i prinosili im žrtve