ne znajući za ono, što se dogodilo. Zapazi da ju Petar nije pozivao ali da ju je očekivao, kako bi došla kad hoće i dajući joj vremena da se pokaje (da promeni mišljenje). To, što se niko nije usudio da joj kaže šta se dogodilo, desilo se zbog straha pred učiteljem i iz poslušnosti pred njim.

Kaži mi, jeste li za toliko prodali njivu! On je hteo da je spase, jer je njen muž bio začetnik greha. Zbog toga joj i daje vremena da se opravda i pokaje, govoreći: Kaži mi, jeste li za toliko prodali njivu!

Možda će neko prigovoriti da je Petar prema njima surovo postupio. Međutim, gde je tu surovost? Ako je onaj, koji je protivno zakonu prikupljao drva bivao kamenovan, onda utoliko pre mora da bude kažnjen kradljivac sveštenih stvari, budući da je to bio svešteni novac. Zašto je ona pala pored Petrovih nogu? Zato što je stajala pored njega. A stajala je pored njega zato da bi, ukoliko se pokaje mogla da se ispovedi, ne stideći se onih koji bi je mogli čuti. Nađoše je mrtvu, pa je iznesoše i sahraniše. Pogledaj: više ne strahuju od zakona zato što će se dotaći nečeg nečistog, nego su neposredno i bez ikakve opreznosti doticali mrtve. Obrati pažnju i na to, da su apostoli među svojima strogi, dok se među tuđima uzdržavaju od kažnjavanja. I jedno i drugo je prirodno.

Uzdržavanje od kažnjavanja bilo je potrebno zbog toga, da neko ne bi pomislio kako oni strahom od kazne prisiljavaju ljude da se, protivno njihovoj želji, obrate istinitoj veri. Kažnjavanje svojih bilo je pak potrebno zbog toga da onima, koji su se već obratili u veru i bili udostojeni nebeskog učenja i duhovne blagodati, ne bude dopušteno da postanu prezreni ljudi i kradljivci sveštenih predmeta, a posebno da se to ne dogodi na samom početku. To bi poslužilo kao povod za vređanje njihove propovedi. I veli-ki strah obuze svu irkvu. Ovi su (Ananija i Sapfira) bili kažnjeni, dok je drugima to poslužilo na korist. Iako su ranije postojala znamenja, nije bilo ovolikog straha. Istina je, dakle, da se Gospod poznaje u tvorenju sudova