ih naroda jer Pismo često koristi reč "svaki" umesto "mnogi". Tako je u tom smislu rečeno i sledeće: Izliću od Duha Mojega na svako telo (Joilj 2; 18), svi traže svoje a ne ono što je Isusa Hrista (Filiplj. 2; 21), kao i: nema nijednog pravednog (Rimlj. 3; 10), Izrazom celovitosti Pismo na tim mestima označava mnoge. Dalje: Kad nastade ova huka, skupi se narod i smete se, tj. zbuni se, zaprepasti se. Budući da se to dogodilo u domu, narod je očigledno pritekao spolja. Svaki od njih slušaše gde oni govore njegovim jezikom. Znali su, da su verujući a posebno apostoli (jer su okupljeni svoje poglede najviše obraćali na apostole) - Galilejci. Međutim, oni su govorili na začuđujuće mnogo jezika. Narod se smete, i to je prirodno, jer su okupljeni smatrali da ovaj događaj za njih znači pretnju zbog zlodela koje su učinili Hristu. Savest im je kidala dušu, jer je ubijanje Hrista još bilo živo u njihovom sećanju, tako da su se svega plašili. To je, međutim, ukrepilo apostole, jer su im i sami slušatelji stavili do znanja da je to čudesan dar. Apostoli, naime, nisu razumevali da je neki izraz bio parćanski, nego su to doznali od sluša-laca. Pominje takođe i neprijateljske narode - Krićane, Arabljane i ostale, i bio je to simvol da će ih sve nadvladati. Kako je u Jerusalimu bilo mnogo zarobljenih, svedočenja su dolazila sa svih strana - i od gra-đana, i od stranaca i od prozelita