u pak ni to nije jasno. Pogledaj: na početku besede, kad je i proroka Joila naveo kao svedoka, nije govorio da je Isus poslao Duha Svetoga, nego je govorio da je Njega poslao Otac. Kada je pak pomenuo Hristove znakove i šta je bilo učinjeno protiv Hrista, kada je odvažno izrekao istinu o Njegovom vaskrsenju, tada je najzad rekao i da je On (Hristos) izlio Duha Svetoga i da je, prema tome, prorok o Njemu govorio: I biće u poslednje dane... Podrazumeva ili ono obećanje koje je dao nama, apostolima, ili ono, koje je Otac dao Njemu (Isusu) pre krsta i stradanja. Budući da je (Petar) trebalo da kaže veliku i uzvišenu istinu, odnosno da je Hristos izlio Duha Svetoga, on je zasenjuje (zamagljuje) i kaže da je Otac Njemu dao obećanje jer, bez obzira na to, šta neko govori, govorio je prazno i uzaludno ako svoje slovo završi bez koristi (za slušaoce). Pokazuje takođe da krst Njega (Isusa) ne samo da nije unizio, nego da Mu je dao još više blistavosti. Ako je tada, prema glasu Jovanovom: Taj će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem, Otac dao Njemu obećanje, sada je, posle krsta, to obećanje i ispunio. I sam kaže: Reče Gospod Gospodu mojemu. Ovde Petar govori bez straha, jer ga je ukrepilo ono što je prethodno rekao. Ako još David naziva Njega (Isusa) Gospodom, onda Judejci utoliko pre ne bi trebalo da Ga se odreknu. Rečima Davidovim: Dok položim neprijatelje Tvoje Petar im je usadio strah, kao način da ih pobedi. Da ne bi narušio njihovo poverenje, on (Petar) sve pripisuje Ocu. Nakon što je govorio o velikim stvarima, svoju besedu ponovo svodi na dela Njegovog (Isusovog) smirenja. Sedi Meni s desne strane. U rečima: Meni s desne strane, vidimo jednakost časti Oca i Sina, jer su pojmovi desno i levo nezamislivi u odnosu na bestelesnu suštinu. A ko su ti neprijatelji, apostol objašnjava govoreći: Kada ukine svaku vlast, ukinuće se i poslednji neprijatelj: smrt (v. 1. Kor. 15; 24-26), jer Ga je Bog učinio i Gospodom i Hristom (Pomazanikom) Njegovim. Izraz: učinio je upotrebljen je umesto izraza: postavio je, jer nije reč ni o suštini ni o ipostasnosti. Još uvek govori o delima smirenja. Trebalo bi dodati: "Neka, dakle, razume sav dom Izrailjev da sedi s desne strane", jer upravo to proističe iz svega prethodno rečenog.
Međutim, on to ne kaže, nego se izražava daleko smirenije, govoreći: Jer je i Gospodom i Hristom učinio Njega Bog, jer je takvo značenje reči: učinio. Dakle, svugde bi trebalo imati u vidu korist slušalaca