Knjizi Postanja (5:1, 6:9, 10:1, 11:10, 11:27, 25:12, 36:1, 36:9, 37:2), stoji u MT i LXX izraz: "eleh toledot" (ili "ze sefer toledot") - ovo su rodoslovi, ili: ovo je knjiga rodoslova, pri čemu je u MT reč toledot uvek u množini, te znači: rodoslovi, genealogije, potomstva, narštaji. Ovaj izraz znači, dakle: nastanak, postanje, istoriju, žitije, bitovanje. Zapazimo da se isti izraz upotrebljava i za postanje neba i zemlje i za postanje ljudskih naraštaja. Jer, Biblija je knjiga istorije. Otuda i u Novom zavetu imamo rodoslov Gospoda Isusa Hrista (Mt. 1; sr. Lk. 3:23) kao istinskog ljudskog bića, ali i kao Spasitelja svega stvorenog svetai roda ljudskog. To su Njegovi Bogočovečanski toledot.

MT: "pri stvranju njihovom", moguć je prevod: "kad behu stvoreni", LXX: "kada postaše".

U "dan" (be-jom) ovde znači: prvi dan stvaranja neba i zemlje (nebo i zemlja je opšti izraz za svemir), ili: svih 6 dana stvaranja: "u vreme kada Bog sazdade". Pošto je, po Sv. Vasiliju i Ajnštajnu, i vreme stvoreno zajedno sa materijalnim svetom, izraz "jom" (dan), može značiti i neodređeno vreme - božanski trenutak (Ps. 89/90:4, 2Petr.3:8, Priče 8:30), kao dan Godpodnji (Is. 13,6.9 itd.).
St. 4-5 u MT i LXX imaju različitu sintaksu rečenica.

MT ovde ima Jahve Elohim, gde prvi put susrećemo ime Božije JAHVEh, tj. Tetragram JHVH, zajedno sa nazivom Bog = Jahve Elohim, što se kod Jevreja, i u prevodu LXX, čitao kao: Adonaj, jer je po tradiciji poslednjih vekova Izrailja bilo zabranjeno izgovaranje imena Jahve.
Novija biblijska kritika smatra da od 2:46 počinje "drugo kazivanje" stvaranja sveta, te da to pripada drugom piscu (tzv. Jahvistu). Po njima gde god se upotrabljava Ime Božije JHVH, ta mesta pripadaju tzv. Jahvistu, za razliku od tzv. Elohista, koji upotrebljava Ime Božije Elohim. To su tzv. teorije o 4 izvora, koje sve više gube pristalic. Jer, postavlja se umesno pitanje: ko je to onda tako mudro sastavio i redaktovao celoviti tekst Biblije, gde su ponekad u istom stihu data oba Imena Božija