rugi put slušaju. Rekao je da nam se objavljuje oproštenje grehova, ali nije objasnio kako će se savršiti to oproštenje. Nije ih odmah krstio, jer to nije bilo blagovremeno.

U drugu subotu, a ne u iduću, kao što je rečeno kasnije.
A kad videše Judeji toliki narod, ispuniše se zavišću. Toliko je velika netrpeljivost zavisti! Mnogi u potpunosti zanemoćaju i umiru zbog toga, što druge vide u časti. Ljudi takve vrste sposobni su da se usprotive ne samo čoveku, nego i volji Božijoj.

Pošto je odbacujete. Da reči: smatrate sebe dostojnima večnoga života niko ne bi protumačio u korist njihovog blagočešća, Pavle na početku kaže: Pošto je odbacujete.

Zatim dodaje: Evo obraćamo se neznabošcima. Ne kaže: "ostavljamo vas", nego se izražava tako, da dopušta mogućnost svog povratka u Antiohiju.

Postavih te za svetlost neznabošcima, tj. da neznabošci poznaju spasenje, i ne samo neznabošci, nego i svi ostali.

Koji behu naznačeni za život večni. Nisu naznačeni nasilno, jer je rečeno: Koje unapred pozna, unapred i odredi (Rim. 8; 29). Rod Gospodnji po telu je, uopšteno, vascela ljudska priroda. Međutim, Izrailj je Njegov posebno blizak rod. Budući da je On došao Izrailju, a da je ostale narode prosvetlio posredstvom apostola, rečeno je: "Izrailjcima te dadoh po obećanju, datom ocima njihovim, a neznabošce ću ozarenjem prosvetliti kroz Tebe i svima ću darovati spasenje" (jer upravo to znače reči: do kraja zemlje i okončaću sporazume, učinjene njihovim očevima, pošto reč "zavet" mnogi tumače kao "sporazum".

I poverovahu koji behu naznačeni za život večni. Iako su oni po predznanju bili naznačeni ili predodređeni za život večni, poverovali su po sopstvenoj želji i po sopstvenoj volji. Predznanje Božije ne poništava našu slobodnu volju. I pre stvaranja sveta naznačen, po predznanju Božijem, da bude izabrani sasud, Pavle to nije postao odmah po rođenju ili u mladosti, nego nakon dovoljno vremena, kad je poznao sopstvene vrline i dobrotu