Ne poznaše Ovoga. Na neki način kao da ih opravdava: raspeli su Ga, kaže, ne znajući ko je On, jer je zločin izvršen usled neznanja.

I ne našavši nijedne krivice smrtne, moliše Pilata da Ga pogubi. Kaže se da su oni priželjkivali smrtnu kaznu. Pominje ovde Pilata da bi, s jedne strane, stradanje učinio opštepoznatim a sa druge još više optužio one, koji su Hrista predali inoplemeniku. Nije rekao: "tražili su", nego: molili su. Molili su, kaže, za dozvolu da Ga ubiju, a Pilat kao da to nije želeo. O tome jasnije govori Petar: Dosudi da Ga puste.

A Bog Njega podiže iz mrtvih. Neka te ne zbunjuje to, što se za Isusa kaže da Ga je vaskrsao Bog. Isus nije niko drugi do vaploćena Reč (Logos), a Reč je, prema svedočenju Pisma - Hristos, Božija sila i premudrost, sila Oca kojom On sve savršava, Otuda sledi da treba razu-meti da je Hristos Samoga Sebe vaskrsao. I ako se kaže da je Njega vaskrsao Otac, onda se tako kaže u smislu da se Ocu, kao bezvremenom načalu i uzroku, sve pripisuje. Uostalom, i Sam Isus kaže: Porušite Crkvu ovu, i Ja ću je za tri dana podići.

On se javljaše u toku više dana onima koji uziđoše sa Njim iz Galileje u Jerusalim, koji su sad svedoci Njegovi pred narodom. Oni to nikako ne bi mogli da budu, da ih nije krepila sila Božija.

Nama, deci njihovoj, vaskrsao je Isusa: ime "Isus" braća bogoubica prihvataju kao ime čoveka. Budući da je prethodno rekao da je Reč bila položena u grob, a da neko ne bi pomislio da je Reč nazvao besgelesnom, Pavle Reč ponovo naziva Isusom i, usled sjedinjenja dveju priroda, ni u jednom trenutku ne dopušta razdeljenost u vaploćenoj Reči.

Sin Moj jesi Ti, Ja te danas rodih. Te reči razumi u odnosu na Hristovo očovečenje (vaploćenje), koje se dogodilo u vremenu, jer izrazi kao što su "danas" i "sutra" sadrže u sebi značenje dana. Sin se od Oca rađa bezvremeno, što priznaju čak i jeretici.

Nećeš dati da Svetai, Tvoj vidi truljenje. Telo Gospoda i Spasitelja Hrista naziva se netruležnim i besmrtnim i jasno je, da je ono još od samog vaploćenja posedovalo osobinu netruležnosti, budući da je Hristos bio bezgrešan.

Onaj kojega Bog podiže ne vide truležnosti. Onaj, Kojeg je Bog vaskrsao, nije video truležnost, i mesto groba učinio je mestom netruležnosti, jer je Hristos, Koji je vaskrsao sopstvenom silom, uistinu zablistao kao načalnik netruležnosti, da bismo i mi izašli iz grobova i pošli u susret Njemu kada, u dan očekivanog vaskrsenja, On dođe drugi put, sa slavom, na oblacima