o da ne bi trebalo da nastavi put, nego je zablagodario Dobročinitelju. Jovan, pak, možda nije bio onaj, koji je stalno bio s apostolima. Zbog toga pisac i dodaje ono po čemu ćemo ga razlikovati, jer je rekao: zvanoga Marko. Možda je to evanđelista Marko kroz kojega je, kažu, Petar predao svoje evanđelje. Naime, za Evanđelje po Marku kaže se da je ono Evanđelje Petrovo. Ta pretpostavka opravdava se i time, što su Petar i ostali apostoli provodili dosta vremena kod njega.

Od radosti ne otvori. Obrati pažnju na strahopoštovanje ove devojke: od radosti, kaže, ne otvori. To je, međutim, bilo prekrasno ustrojeno. U protivnom ostali, zaprepašćeni njegovim iznenadnim javljanjem, ne bi poverovali da je to on, pošto ni ovako nisu hteli da poveruju.

Govorili su: To je anđeo njegov. To je istina, jer svako ima anđela. Uz svakoga koji veruje u Gospoda stalno obitava anđeo, samo ukoliko ga ne oteramo od sebe rđavim delima. Kao što dim udaljuje pčele i kao što smrad udaljuje golubove, tako i smradni greh, koji izaziva mnogo suza, udaljuje od nas anđela. Oni su pak očekivali da je to anđeo, saobražavajući se svom položaju, jer se kaže: Gde su dva ili tri sabrana u ime Moje, onde sam i Ja među njima (Mt. 18; 20). Tamo pak gde je Hristos, tamo moraju biti i arhanđeli i ostale sile.

Javite ovo Jakovu i braći, kaže. Koliko je on neslavoljubiv! Nije rekao: razglasite to svuda, nego: recite braći.

I izišavši otide na drugo mesto. To je zato, što nije hteo da iskušava Boga i da samoga sebe uvodi u iskušenje. Anđeo mu nije govorio o tome, ali mu je time, što ga je ćutke napustio i tokom noći izveo iz tamnice, dao dozvolu da se udalji, pošto su apostoli već učinili ono, što im je bilo zapoveđeno:" Idite", rečeno je, "u hram i propovedajte narodu.