imenima, odnosno, to što je umesto Agripa rečeno Irod, potiče ili od greške pisca, ili otuda što je on nosio dva imena. Značajno je, da je među dvanaestoricom učenika Gospodnjih, najpre postradao Jakov.

Da muči neke od Crkve. Zapazi da se verni ljudi i zajednica koju oni čine nazivaju Crkvom.

I videviš da je to po volji Judejcima, nastojaše da uhvati i Petra. Da niko ne bi rekao da apostoli bez straha i bojazni idu u susret smrti zato, što ih Bog otima iz njenih ruku, Bog je dopustio da smrti budu predate i starešine: Stefan i Jakov. Bog time i samim ubicama dokazuje da ih ne udaljuje od toga i da im (ubicama) ni ovde ne postavlja prepreke. Ubistvo, bezakonito ubistvo, bilo je ugodno njihovim nedoličnim strastima. Trebalo je okončati ovo njihovo stremljenje; Irod ih, međutim, na to podstiče kao dželat bolesnih a ne kao njihov iscelitelj, iako je na hiljade primera video u životima svog oca i dede.

A bejahu dani presnih hlebova. Njega i uhvati i baci u tamnicu. Ponovo se ispoljava suvišna sitničavost Judejaca: nisu zabranjivali ubistvo, ali su ga zabranjivali u to vreme.

Predade ga četirima stražama od po četiri vojnika da ga čuvaju. To je poticalo i od gneva i od straha. Ukoliko je brižljivija bila straža, utoliko je čudesnije bilo projavljivanje (sile Božije). To se dogodilo radi Petra, koji je bio veoma poznat.

Crkva se usrdno moljaše za njega Bogu. Poslušajte kako su oni posredovali za učitelja. Nisu se pomutili niti su se pobunili, nego su se obratili istinskoj saveznici - molitvi