pašćenje (kada se vidi čudo, ali i ono stanje kada je čovek uzdignut izvan čula. On je, naravno, imao neko duhovno sozercanje.

I sasud nekakav gde silazi na njega, kao veliko platno. Među apostolima, Petru je prvom bilo potrebno božanstveno otkrovenje o prizivu neznabožaca, jer on nije znao da obrezanje i neobrezanje ne čine razliku u pogledu vere. On, naravno, nije jasno znao ono što je Gospod rekao - da će, kad se otkrije služenje verom, toj veri biti poučeni i neznabošci. Nije to znao sve do onog vremena, dok mu neizreciva volja Njegova posredstvom otkrovenja (viđenja) nije otkrila ovu tajnu, s jedne strane primerom plaštanice, a sa druge time što je i neznabošcima zbog vere (tj. nakon što su poverovali) predata blagodat Svetoga Duha, ubedivši ga da u Hristu nema razlike između Judejca i Jelina.

Zavezano na četiri kraja, i spušta se na zemlju. Četiri kraja ukazuju na četiri stihije (na četiri elementa), Sasud koji se pojavio označava naj-grublji (najprizemniji) svet, a različite životinje su simvoli stanja u kojima se ljudi nalaze. Simvol čitave vaseljene bio je taj neobrezani čovek (Kornilije), jer on nije imao ništa zajedničko s Judejcima. Svi bi počeli da ga (Petra) optužuju kao prestupnika zakona, i zato Duh ustrojava da on ima zaštitu. Zbog toga i prigovara anđelu, jer je dužan da u potpunosti očuva zakon. Dakle, to je ustrojeno zato, da ga ne bi optužili. Možda je on, priklonivši kolena, imao viđenje. Ono što se dogodilo bilo je božanstveno delo, tj. ono što je video sa nebesa. Bio je u stanju zanosa (istupljenja) i otuda je slušao glas, pa je tri puta ispovedio da su tamo nečiste životinje. To, što je sasud sišao sa neba i što se tamo uzneo, veliki je dokaz čistote.

Ovo se, dakle, dogodilo zbog onih, kojima će ubuduće tumačiti, jer je on sam (Petar) čuo (zapovest Gospodnju): Na put neznabožaca ne idite. Ako je čak i Pavlu bilo potrebno obrezanje i prinošenje žrtava, onda je utoliko bilo potrebnije tada, na početku propovedi, dok su još bili veoma slabi. Nije o svima rekao da su pogani i nečisti, nego samo o onima za koje je zakon rekao da su pogani i nečisti. Izobrazivši obličje Svoje Crkve, Bog je rekao da ona ništa ne smatra za nečisto, jer je čoveku čisto sve, što prima s blagodarnošću i blagoslovom Božijim. Ako se ova zagonetka i odnosila na prizivanje neznabožaca, odnosno, ako je ukazivala da neobrezane ne treba smatrati poganima i nečistima, Petrova reč se ipak ne odnosi na ljude nego na životinje, koje su prema Mojsejevom zakonu bile zabranjene.

Životinje izobražavaju ljudske osobine, a iz Petrovog viđenja je očigledno da su se u sasudu, koji je sišao sa neba, nalazile sve vrste životinja: i gmizavci, i ptice, i četvoronošci. Kazivanje prikriveno izobražava da se oni, koji treba da se obrate u veru nalaze pod vlašću raznih grehova. Oni su se upodobili ili četvorono-šcima po surovosti ili gmizavcima prema zatrovanosti ili pticama prema lakoći i nepostojanosti svoje prirode. Pri tom se zmije prihvataju kao simvol fariseja i sadukeja a lisica za simvol Iroda; konji, u kojima je rasplamsana strast za polnim zbližavanjem, upodobljuju se sladostrasnicima, a ovce nezlobivim ljudima. Koza je simvol nedruželjubivih i nedarežljivih ljudi, a ježevi su simvol bogatih. Gospod je o njima rekao da njihovo trnje (tj. bodlje) guši reč i čini je besplodnom.

I opet glas k njemu podrugi put: Što je Bog očistio, ti ne pogani. Čini se kao da glas govori njemu, Petru, iako glas govori Judejcima. Ako je ovaj učitelj zaslužio prekor, onda su ga utoliko pre zaslužili oni