e ćerku mladu, u koju uđe zli duh, i ćerka siđe s uma. Reče neko očajnome ocu, da ćerku njegovu niko ne može isceliti osim monaha otšelnika, koji žive u pustinji, i u Aleksandriju dolaze s vremena na vreme radi prodaje kotarica, svoga rukodelja; no i od njih niko neće hteti ući u kuću bogataša velmože, ako im kaže zbog čega ih zove. Nego je najbolje da on kupi u njih kotarica, i pozove ih kući, da im plati, pa kad budu ušli u kuću, tada zamolite ih, da se pomole Bogu za svu čeljad u kući, daako tako Bog pomogne i isceli poludelu devojku. Posluša otac, ode na pazar u određeni dan, i nađe jednog učenika sv. Makarija, gde prodaje kotarice. On brzo kupi kotarice, i pozva monaha kući svojoj, da mu plati. Kada monah uđe u kuću, luda ćerka iznenadno iskoči pred monaha i snažno ga udari rukom po jednom obrazu. Ćutke monah brzo okrete i drugi obraz. U tom zli duh zavapi gorko i pobeže iz devojke. I devojka postade potpuno mirna i razumna. Kada se monah vrati u pustinju ispriča starcima, šta se sluči. I oni svi proslaviše Boga što darova toliku silu onome ko ispunjava zapovesti Njegove

nepravde.