oji ima sve što ima i Otac. Onaj „koji se gnevi na brata svoga ni za što“ biće osuđen; ako se pak neko gnevi s razlogom i radi pouke ili iz duhovne revnosti, taj neće biti osuđen. Čak se i Pavle razgnevio na Elimu vračara, a kasnije i na prvosveštenika (Ananiju), ali ne bez razloga, već iz revnosti. Ali, kada se gnevimo zbog novca ili slave, tada se gnevimo „ni za što“.

"A ako li ko reče bratu svome: „Raka!“ biće kriv sinedrionu."

„Sinedrion“ je jevrejski sud, a „raka“ (pogrdan) izraz za „ti“; kao kada nekoga hoćemo prezrivo da oteramo, pa po običaju kažemo „hej ti, beži odavde“. Gospod nam ovo govori s namerom da nas nauči da budemo pažljivi i u najmanjim stvarima, te da poštujemo jedni druge. Neki govore da je „raka“ sirijska reč koja označava prezrenog čoveka, ništariju. Onaj, dakle, koji vređa svoga brata nazivajući ga ništarijom biće kriv pred Saborom svetih Apostola kada sednu da sude dvanaest plemena.

"A ko reče: „Budalo!“ biće kriv paklu ognjenome."

Mnogi govore i misle da je ova osuda teška i surova. Ali, nije tako. Jer kako nije dostojan pakla onaj koji brata svoga lišava razuma i pameti, to jest, onoga čime se mi razlikujemo od životinja? Ko vređa i ponižava, taj ljubav razara, a sa razaranjem ljubavi nestaju i sve druge vrline, koje jedino na ljubavi opstaju. Koji vređa (brata svoga), uništavajući ljubav ruši sve vrline, zato je dostojan pakla ognjenog