oboj, čoveče, makar bio među najbližim Gospodu, da se ne olenjiš i ne otpadneš od Boga. Juda im je dao znak zato što je bila noć i u mraku se nije jasno videlo. Naime, oni koji su došli da Ga uhvate nisu bili ljudi iz naroda, već sluge prvosveštenikove, koje nisu odmah mogle da prepoznaju Isusa. Ali, učenik im celivom pokazuje učitelja. Znajući da je Gospod čovekoljubiv, Juda se drznuo i celivao Ga. Gospod je bio trpeljiv prema njemu sve do poslednjeg časa, nadajući se da će ga pridobiti Svojim dugotrpljenjem. Ipak, Juda se nije urazumio, čak ni kada je Gospod oborio sluge prvosveštenikove na zemlju, kako kaže Jovan, da bi u tome poznali Njegovu silu. Videći da oni ne odustaju od svoje drskosti, Gospod im se predaje. Judu naziva „prijateljem“ da bi ga posramio i ismejao zbog njegovog tobožnjeg prijateljskog poljupca. Kaže mu: „Na to li si došao“, što znači, „Zbog čega si došao ovamo ? Kao prijatelj? Onda nije trebalo da dođeš s noževima. Možda kao neprijatelj? Ali, zašto me onda celivaš?“ Na ovaj način ga izobličava kao lukavog prevaranta