aju i sve ostale vrli-ne. Takvi će primiti dar. Ovaj dar je pripremljen onima koji su se trudili, isto kao što pobedničke vence u igrama dobijaju samo takmičari. Zamislite da se održava trka koju sudi sam car, te da onaj koji uopšte nije trčao priđe i kaže sudiji: „Daj i meni venac, o sudijo, iako se nisam takmičio!“ Car će mu svakako odgovoriti: „Nije moje da ti bez zasluge dam venac, jer on pripada onome za koga je pripremljen“, dakle, onome koji je trčao i pobedio. Zato i ovde Hristos kaže: „Ne mogu vam dati na dar da sednete s desne strane Moga prestola, jer to mesto pripada onima koji su se potrudili i za koje je to mesto pripremljeno.“ Zapitaćeš: „Da li će tamo uopšte neko sedeti?“ Znaj dobro da tamo niko neće sesti. To mesto pripada samo božanskoj prirodi, jer kome je od anđela Bog ikada rekao: „Sedi meni s desne strane“? Gospod je naime ovo kazao zbog njihove sumnje, jer oni su tražili da sednu sa desne i leve strane Gospodu ne razumevši da je Onaj, koji im je rekao da će sesti na dvanaest prestola, želeo da pokaže kakvom će slavom biti ovenčani za svoje vrline