ok su slepi robovi smrti, i stoga uporni privrženici i branioci ideje: smrt je neophodnost u ljudskom rodu, – hvale najveću sramotu svoju, slave najsramnije ropstvo svoje, i ne znaju, zaista ne znaju da je jedina slava ljudska: besmrtnost bića ljudskog. I još, zbog toga ne znaju, da je glavna, i jedina večna i sveistinita ideja – vodilja črvekova, i roda ljudskog, kroz sve noći i ponoći, kroz sve tmine i pomrčine, kroz sve smrti ove planete, ovo: beomrtnost je neophodnost ljudske lrirode, besmrtnost koju samo Bogočovek daje i osigurava. U tome je jedina prava slava čovekova. Jer ona vezuje biće njegovo sa izvorom svake božanske i besmrtne slave: Trojičnim Božanstvom. Sva Istina, sva Pravda, sva Ljubav, sva božanska savršenstva, koja su neophodna za život ljudski na zemlji, za čovekovu besmrtnost i njegovu besmrtnu bo žansku slavu nalaze se u Svetoj Trojici.
Jedan od Svete Trojice, Bog Logos, zato je i postao čovek, da bi nam to sve predao na čisto čovečanski, ljudski način. I On celog Svog života na zemlji, samo to i radi; a i po vaznesenju Svom On i dalje samo to i radi kroz Crkvu Svoju i iz Crkve Svoje. Hristoborci zahtevaju od Bogočoveka da se baš toga svega odrekne. Odrekne li se toga, odrekao se Sebe, prestao je biti Bogočovek, a to znači: prestao je biti Spasitelj ljudi od greha i omrti, postao je običan čovek, pa makar bio „najveći mudrac“, ,,najveći filosof“, „najbolji čovek“. A baš to Bogočoveštvo, to večno Bogočoveštvo i jeste ono čega se Isus ne može odreći, niti hoće.

Zato i veli hristoborcima da oni sve što rade, rade što ne poznaju pravoga Boga: „I ne poznajete ga, a ja ga znam; i ako rečem da ga ne znam, biću laža kao i vi. Nego ga znam, i reč njegovu držim“