1 A pred praznik pashe, znajući Isus da mu dođe čas da prijeđe iz ovoga svijeta k ocu, kako je ljubio svoje koji bijahu na svijetu, do kraja ih ljubi.

2 I po večeri kad već đavo bješe metnuo u srce Judi Simonovu Iskariotskome da ga izda,

3 Znajući Isus da mu sve otac dade u ruke, i da od Boga iziđe, i k Bogu ide,

4 Ustade od večere, i skide svoje haljine, i uze ubrus te se zapreže;

5 Potom usu vodu u umivaonicu, i poče prati noge učenicima i otirati ubrusom kojijem bješe zapregnut.

6 Onda dođe k Simonu Petru, i on mu reče: Gospode! zar ti moje noge da opereš?

7 Isus odgovori i reče mu: što ja činim ti sad ne znaš, ali ćeš poslije doznati.

8 Reče mu Petar: nikad ti nećeš oprati mojijeh nogu. Isus mu odgovori: ako te ne operem nemaš dijela sa mnom.

9 Reče mu Simon Petar: Gospode! ne samo noge moje, nego i ruke i glavu.

10 Isus mu reče: opranome ne treba do samo noge oprati, jer je sav čist; i vi ste čisti, ali ne svi.

11 Jer znadijaše izdajnika svojega, zato reče: nijeste svi čisti.

12 A kad im opra noge, uze haljine svoje, i sjedavši opet za trpezu reče im: znate li što ja učinih vama?

13 Vi zovete mene učiteljem i Gospodom; i pravo velite: jer jesam.

14 Kad dakle ja oprah vama noge Gospod i učitelj, i vi ste dužni jedan drugome prati noge.

15 Jer ja vam dadoh ugled da i vi tako činite kao što ja vama učinih.

16 Zaista, zaista vam kažem: nije sluga veći od gospodara svojega, niti je poslanik veći od onoga koji ga je poslao.

17 Kad ovo znate, blago vama ako ga izvršujete.

18 Ne govorim za sve vas, jer ja znam koje izbrah; nego da se zbude pismo: koji sa mnom hljeb jede podiže petu svoju na me.

19 Sad vam kažem prije nego se zbude, da, kad se zbude, vjerujete da sam ja.

20 Zaista, zaista vam kažem: koji prima onoga koga pošljem mene prima; a ko prima mene prima onoga koji me posla.

21 Rekavši ovo Isus posta žalostan u duhu, i posvjedoči i reče: zaista, zaista vam kažem: jedan između vas izdaće me.

22 Onda se učenici zgledahu među sobom, i čuđahu se za koga govori.

23 A jedan od učenika njegovijeh, kojega Isus ljubljaše, sjeđaše za trpezom na krilu Isusovu.

24 Onda namaže na njega Simon Petar da zapita ko bi to bio za koga govori.

25 A on leže na prsi Isusove i reče mu: Gospode! ko je to?

26 Isus odgovori: onaj je kome ja umočivši zalogaj dam. I umočivši zalogaj dade Judi Simonovu Iskariotskome.

27 I po zalogaju tada uđe u njega sotona. Onda mu reče Isus: šta činiš čini brže.

28 A ovo ne razumje niko od onijeh što sjeđahu za trpezom zašto mu reče.

29 A neki mišljahu, budući da u Jude bješe kesa, da mu Isus reče: kupi što treba za praznik; ili da da što siromašnima.

30 A on uzevši zalogaj odmah iziđe; a bješe noć.

31 Kad on iziđe, onda Isus reče: sad se proslavi sin čovječij, i Bog se proslavi u njemu.

32 Ako se Bog proslavi u njemu, i Bog će njega proslaviti u sebi, i odmah će ga proslaviti.

33 Dječice! još sam malo s vama; tražićete me, i kao što rekoh Judejcima: kuda ja idem vi ne možete doći, i vama govorim sad.

34 Novu vam zapovijest dajem da ljubite jedan drugoga, kao što ja vas ljubih, da se i vi ljubite među sobom.

35 Po tom će svi poznati da ste moji učenici ako uzimate ljubav među sobom.

36 Reče mu Simon Petar: Gospode! kuda ideš? Isus mu odgovori: kuda ja idem ne možeš sad ići za mnom, ali ćeš poslije poći za mnom.

37 Petar mu reče: Gospode! zašto sad ne mogu ići za tobom? dušu ću svoju položiti za te.

38 Odgovori mu Isus: dušu li ćeš svoju položiti za me? Zaista, zaista ti kažem: neće pijetao zapjevati dok me se triput ne odrečeš.