ek, svelek, od smrti, od greha. To je: On sam, Njegovo Evanđelje. Svaka evanćelska vrlina je lek od greha i smrti. Učini li je čovek, već je ubio u sebi jedan greh, jednu smrt, i oživeo jedan deo duše svoje. Čini li sve vrline, ubija u sebi sve smrti i sve grehe, i vaskrsava dušu svoju iz mrtvih, ispunjujući je večnim životom. Tako, još za života u ovom svetu Hristov čovek je prešao iz smrti u život, iz svih smrti – u život večni. To nam kazuju Spasoove reči: „Zaista, zaista vam kažem: Ko održi reč moju, neće videti smrti do veka“ (nikada)