čanstvu. Oni i dalje bezočno govore Spasitelju: „Ti sam za sebe svedočiš; svedočanstvo tvoje nije istinšo“. Oni neće da vide: da ni u jednom delu Svom Hristos nije sam; niti je On u ličnosti u biću Svom sam, već uvek sa Ocem Svojim, nerazdvojan sa Njim i po biću i u akciji. Zato On odlučno tvrdi: „Nisam sam, nego ja i Otac koji me posla“. Zato je i svedočanstvo Moje uvek svedočanstvo dvojice, i to kakve dvojice? Dvojice od Svete Trojice. Zato je ono uvek istinito; zato je i sud moj – istinit. Vi Mene ne priznajete; a Boga Oca priznajete? Ako biste Ga priznavali, vi biste mene kroz Njega poznali i priznali, jer On „svedoči za Mene“