dane obistiniše reči Spasitelja: mnogi će prvi biti poslednji i poslednji prvi. Oni koji behu prvi u časti i vlasti, behu poslednji u veri u Njega; a oni koji behu poslednji u časti i vlasti, behu prvi u veri u Njega.

Zašto narod i sluge poverovaše a kneževi i književnici ne poverovaše? Zato što narod i sluge smatrahu sebe malenim i neznatnim, te nemahu ni gordosti lične, niti pak zavisti prema Hristu. Narod i sluge bez zlobe i predrasude gledahu božanska čudesa, i slušahu božanske reči, i divljahu se i radovahu se. A kneževi i književnici smatrahu sebe za prve u narodu i u svetu te behu ispunjeni gorodšću i zavišću, pa ne mogahu ni časa gledati čudesna dela niti slušati božanske reči bez zlobe i zavisti.

Vidite li, braćo, kako čovek bez smernosti i skromnosti ne može ni poznati istinu, ni radovati se istini? Vidite li kako gordeljivac i zavidljivac ne dadu ni Bogu ispred sebe? Isto kao negda satana!

Gospode Isuse, istino večna, očisti srca naša od gordosti i zavisti. Da bismo Te mogli videti i Tebi se radovati. Tebi slava i hvala vavek. Amin