i sud vrši“ (st. 27). Dobio je sud nad svetom i ljudima, jer je kao čovek, kao novi Adam, živeo u svetu greha, a nije zgrešio. To što se nije ni s jednim čovekom desilo. O tome svedoči bezgrešna blagovest evanđelska: „I dade mu vlast da i sud vrši, jer je Sin Čovečiji“ (st. 27). A Sin Čovečiji je time Čovečiji što je sve čovečije, sve ljudsko proživeo od vrha do dna, pa ipak nije zgrešio. To svedoči: greh, i sa njim smrt, nije nešto neophodno, ni prirodno, ni logično u čoveku i njegovom životu, već stvar slobodne volje čovekove, jer je čovek svojom dobrovoljom uveo greh u ovaj svet, a sa njim i za njim – smrt. Za sve čovečanske svetove sveistinita je blagovest Svetog filosofa Maksima Ispovediika: „Greh je zloupotreba slobodne volje čovekove“