ravljenje od svih duhovnih bolesti. Ziači: „subota je čoveka radi“. A čim to nije, ona postaje idol čovekov, opasan i dušeguban kao i svaki duhovni idol. Spasitelj i u subotu isceljuje ljude, ozdravljuje sa tim ciljem: jer Božje dobro je uvek potrebno čoveku kroz sva vremena, i kroz sve mene dana i noći. Jevreji hoće da ubiju Isusa što isceljuje ljude u subotu.

A On? On im odgovara: „Otac moj do sada dela, i ja delam“ (st. 17). Ko radi kroz sunce i u subotu sve greje i životvori vas i zemlju vašu, ako ne On – Bog, i ja sa Njim? Ko radi i u subotu kroz zemlju vašu, njene useve, njeno bilje, njene životinje, te sve to postoji i živi, ako ne Bog Svojom božansžom silom? Ko održava zvezde, nebesa, sva bića i sve tvari, neprestano pa i u subotu, ako ne Bog Svojom promisliteljskom i svedržiteljskom silom? Bog neprestano radi kroz sva bića i kroz sve tvari. Ko daje sile srcu našem te ono neprekidno radi i danju i noću, i u subotu, i u svaki drugi dan, ako ne Bog. Ko takvu istu silu daje i ostalim našim unutrašnjim organima te rade i mimo naše svesti i mimo naše volje i u subotu i u svaki drugi dan, ako ne Bog?

Bog ne prestaje činiti ljudima Svoja božanska dobra nikada, pa i u subotu. Bog Logos = Gospod Isus Hristos radi neprekidno kroz svu tvorevinu Svoju, radi na vidljiv i nevidljiv način, više na nevidljiv nego na vidljiv. Zato odlučno izjavljuje: „i ja radim“ (st. 17): i u subotu radim čineći božanska dobra. Nema odmora, nema „subote“, za Božje dobro; ono uvek radi, uvek dela, uvek dejstvuje