i u njoj plamena ljubav, „kad ču da je Gospod, zapreže se košuljom, i – skoči u more“, da ba što pre došao do Gospoda, pošto je lađa išla polako zbot mnoštva riba. Kraj čudesnog Gospoda roje se čudesa kao nešto prirodno, onako kao što se zraci roje iz sunca. Jer izišavši iz lađe na obalu, učenici „videše oganj naložen, i na njemu metnutu ribu, i hleb“