evo ih i kraj krsta, iako to pretstavlja očiglednu opasnost po njih. I, o srećnog izuzetka za nesrećne ljude! sa njima je i „učenik koga Isus ljubljaše“. Tako se i ljudi imaju za nekog zakloniti.

I onda se zbio božanski dirljiv prizor: Najsavršeniji Sin preporučuje na čuvanje Svoju nežnu Majku, Najsavršeniju Majku na zemlji, Svome ljubljenom učeniku. Njemu veli: „eto ti matere!“ a Njoj: „eto ti sina!“ Kako li je božanski savršen bio „učenik koga ljubljaše Isus“ kada se udostojio da postane drugi sin Bogomajke, kao rođeni brat Jedinorodnog. Moralo je u njemu biti nešto izuzetno milo, ljupko, božanstveno zbag čega ga je Gospod sveljubeći voleo izuzetnom ljubavlju. Njemu je Gospod i poverio Bogomajku, kao da mu je sa Njom poverio Crkvu. Ova dirljiva briga Gospoda Hrista o Bogomajci, kada On visi u mukama na krstu, čini sastavni deo bogočovečanskog domostroja spasenja.

Sveta briga o Majci: ni u najvećim mukama ne zaboravljati ia Nju, pa makar ta muka bila svekosmička kao što je muka spasenja sveta. Jer je evanđelski sastavni deo te muke: nežna briga o Majci