šen od samog pitanja njenog: „da nisi i ti učenik ovoga čoveka?“ Odriče toga „čoveka“, kome se koliko noćas kleo i preklinjao kao Bogu i Gospodu da Ga se nikad neće odreći i da će dušu svoju položiti za Njega. Od toga počinje drama Petrova.

Eno, nastavlja se u dvoru Aninom. Dok se sluhe i momci kraj vatre greju: „i Petar stajaše s njima i grejaše se“. Da li je to spokojstvo ili neosetljivosg i nesaosetljivost? Ili razmišlja o ovome nožu i o ottsečenom uvu sluge Malha, koje Isus čudesno opet postavi na svoje mesto? Možda je i Malho tu negde, u nekom dvoru: ili Aninom ili Kajafinom? Šta se to događalo u Petru? Čovek burne duše, koju su zahvatili i vihori oduševljenja i tmurne dubine očajanja, kovao je u sebi nešto novo, kovao u haosu neočekivanih misli i osećanja