A Sin tim što je dobrovoljno, iz beskrajnog čovekoljublja, iziršio podvig spasenja sveta. Greh je sramota i poraz ljudske prirode; to nam je dao Adam; besmrtnost i život večni je slava ljudske prirode, – to nam daje očovečeni Bog Logos. Spasei čovek, – to je slava i Oca i Sina, i radost njihova. Greholjubiv čovek, to je tuga i Oca i Sina. Grehom čovek pretvara sebe iz besmrtnog u smrtno biće. A to znači: u ružno, truležno, smrdljivo, prolazno. Kroz greh pak đavo zadobija vlast nad čovekom, i vlada smrću nad rodom ljudskim, i sva bića ljudska pretvara u smrtna. Bogočovek pak, kao pobedilac greha, smrti i đavola, ima vlast i moć „da svemu da život večni“. Jer je čovek, sva priroda ljudska, stvorena za besmrtnost i život večni. Pomoću greha đavo oduzima svakome čoveku život večni; pomoću Evanđelja Gospod Hristos daje svakome čoveku život večni.

U tome je vascela tajna roda ljudskog bića. Kroz greh đavo je poveo čoveka putem smrti koji vodi u pakao; kroz Evanđelje Bogočovek vodi čoveka putem večnoga života koji vodi u raj. Tu silu i vlast dao je Hristu kao čoveku Bog Otac, zato Spas i veli Ocu za sebe, Sina: „Kao što si mu dao vlast nad svakim telom, da svemu što si mu dao da život večni“. Time je kazan sav cilj, i utkana tajna Spasiteljevog Bogovaploćenja