i i đavola. Blagovest i sila, sila koja pobeđuje ovo mračno trojedinstvo, i izvodi ljudsko biće u svetlost spasenja. Spas je došao da spasava, ne da sudi niti uništava. Jer da je došao da sudi, – ko bi to od ljudi ostao neosuđen? Jer je svaki – rob greha, i tame grehovne. Bogočovek je zato i došao kao Isus = Spasitelj: da ljubavlju svojom izleči ljude od greha, i spase od smrti i đavola.

U tome je ljubav Božja neizmerna: što je došao da spase grešnike, ne da sudi i osudi. Zato je i doneo i dao ljudima sve što im je potrebno za spasenje. Tako da nijedan čovek, ni sada, pa ni na dan Strašnoga Suda neće imati pravo da kaže Bogočoveku: nisam znao, niti sam imao sredstva da se spasem od greha i đavola. – Rekne li to, sudiće mu svaka reč Hristova, svaka reč Evanđelska, i pokazati mu da nije u pravu. Sudiće mu božanski sveiravedno, jer je svaka – Božja i božanska, jer je u svakoj prisutan i Bog Logos i Bog Otac. Sudiće čoveku neverja one reči koje su mu bile date za spasenje. I onda će svaki osetiti da je istina sva u tome: da je poslušao Bogočovekove reči, i sile se njihove ispunio, spasao bi sebe od greha, smrti i đavola. I ušao kao spasen, u život večni, u život božanski, gde neprestano živi Trosunčani Gospod kroz sva svoja bezbrojna i neizbrojiva savršenstva.

Jer sve reči Spasove, sve reči Evanđelja spasenja slivaju se u jednu zapovest Božju, a ta je zapovest – život večni. To znači: cilj je, jedini cilj Bogočovekovog Evanđelja spasenja: spasti ljude od greha, smrti i đavola, i dati im život večni. To je smisao, to cilj, svih reči Božjih, svih zapovesti Božjih, svih saveta Božjih, izrečenih ljudima preko čudesnog Spasitelja n Njegovog božanskog Evanđelja spasenja