mene, ako i umre živeće. I nijedan koji živi i veruje u mene, neće umreti nikad. Veruješ li ovo?“

Eto Bogočovekovog skraćenog Evanđelja, eto Sveevanđelja: On je vaskrsenje i život, tj. pobeda nad smrću i besmrtnost i život večni; a čovek=vera u Bagočoveka, jer tom verom on pobeđuje smrt i stiče besmrtnost i život večni. „Ja sam vaskrsenje i život“: ko je u Meni, i u kome Ja živim: on je i sam vaskrsenje i život; to on oseća svim bićem svojim još ovde na zemlji; za njega je smrt tela – uspavljenje tela privremeno, a duša se oseća besmrtnom i živom svva u Hristu; i u njoj sva ličnost čovekova, i produžava svoj sveživot u Hristu s one strane groba. To nije neki krnji život, već naprotiv sav ispunjen Hristom, a to: sav ispunjen sveživotom, u kome nema trunke smrti, i koji smrt tela oseća kao spavanje tela, iz koga će se ono probuditi na dan suda radi večnoga života sa dušom svojom.

To znače reči: „Koji veruje u mene ako i umre živeće“. Koji u ovom svetu živi verom Hristovom: Evanđeljem Hristovim i Njegovim božanskim silama, on svu dušu svoju toliko oživi Hristovim sveživotom, toliko je svu obesmrti, da ona i sve što je njeno nikada umreti neće. To osećanje sveživota, svebesmrtnosti je glavno osećanje Hristovih ljudi u ovom svetu. Primer: sveti Mučenici, i svi Svetitelji uopšte. To je njihovo sveosećanje i svesaznanje: iz njega izvode oii ove svoje misli, sva osećanja, sva raspoloženja, sva dela. Jednom rečju: sav svoj život. Smrt se u duši širi kroz grehe, kroz greholjublje.

A besmrtnost i život večni kroz hristoljublje: kroz ostvarivanje Hristovog Evanđelja. Gresi odvajaju dušu od Boga, a time – od izvora života i besmrća, i potapaju je u glad i smrt: jer duša živi božanskim silama; odvajanje od njih – to je smrt za nju, ona i dalje postoji, ali postoji, ne hraneći se Bogom, a to znači: ne živi, mrtva je Bogu i za Boga. Ostvarivanje Evanđelja ispunjuje dušu božanskim besmrtnim silama, u kojima i jeste život večni i besmrtni („to čini i bićeš živ„). U tome je sav Bogočovek; u toj stvarnosti: Njegova ličnost je i vaskrsenje i život; a čovek je sav u ovome: u veri u Bogočoveka. Zato Spas i završava svo Svoje Sveevanđelje piganjem: „Veruješ li ovo?“

Jer u tome je sva mudrost, sva istina, sva pravda, sav smisao ljudskog bića i ljudskog života. To sve i otkriva jedino hristoljublju – Marte, i svakog čoveka, i svaki sa njom i kroz nju propoveda veru svoju u Isusa kao Bagočoveka i Spasi-telja: „Da, Gospode! ja verovah da si ti Hristos Sin Božji koji je trebalo da doće na svet“. Jer bez Tebe svet je smrt i užas i pakao; a sa Tobom – besmrtnost, radost i raj