ruku Njegovih svemoćnih. „Niko“: ni smrt, ni đavo, ni greh. A sve ostalo u svetu – vuče Bogu, privlači Botu, upućuje Bogu. Utoliko pre, što je Bogočovek – jednosuštan sa Bogom Ocem. U tome je Njegova izuzetna svemoć i sila božanstvo:

„Ja i Otac jedno smo. Ja – Bogočovek, ja Bog Logos sa telom; i telo sam učinio Svojim, učinio ga Svojim mome božanstvu, i kroz Moje božanstvo sjedinio ga i učinio svojim i Ocu. Iako je lično Moje, ono je preko Moga božanstva u naročitom jedinstvu sa Ocem mojim. Preko tela i po telu ja sam jednosuštan sa ljudima; preko Božanstva i u božanstvu Ja sam jednosuštan sa Bogom Ocem. Zato ljudima na čisto čovečanski prirodan način mogu pružiti i dati ono što je Božije, a i Bogu na čisto božanski prirodan način mogu prineti oio što je ljudsko. Tako: Bogočovek je spona i veza Boga i ljudi, onog i ovog sveta. Savršena bogočovečanska sinteza. To je prirodno i logično kada se sa višeg, i najvišeg, čovečanskog gledišta poomatra Bogočovek i Njegovo mesto i značaj u svetu