je Bogočoveku, i prirodno je što ide za Njim. I još: pomoću evanđelskih vrlina i svetih sila on se sve više orođuje sa Hrisgom, sve više postaje Njegov, sve Ga više poznaje i upoznaje.

I idući za Hristom Bogočovekom, on ustvari ide svojom nesavršenom istinom za savršenom istinom, svojom nesavršenom pravdom za savršenom pravdom, svojom nesavršenom ljubavlju za savršenom ljubavlju, svojim nesavršenim bićem za savršenim bićem, svojim nesavršenim životom za savršenim večnim životam. Stoga Spas i veli: „I ja ću im dati život večni, i nikada neće izginuti, i niko ih neće oteti iz ruke moje“. I Spas ga daje kroz sve evanđelske vrline: kroz ljubav, veru, molitvu, post, smirenost i dr. Kroz svaku od njih, On razliva po duši čovekovoj život večni. Zato se svaki koji praktikuje evanđelsku svetu ljubav oseća večnim još ovde na zemlji; tako i onaj koji praktikuje evanđelsku molitvu; ili post, ili ma koju drugu vrlinu. Sve su to svete božanske sile koje duhovno sjedinjuju čoveka sa Bogočovekom i ovaj ga ispunjuje kroz njih večnim životom. „I nikad neće izginuti“: nikakva smrt nema vlasti nad njim: sve svoje biće, svu dušu, svo srce, svu snagu preneli su u besmrtnost i večnost, u Bogočoveka. „I niko ih neće oteti iz ruke moje“: niko od đavola, niko od hristoboraca, niko od ljudoždera.

Smrti, ti hoćeš da me otmeš, – ali ja sam u rukama Njegovim, Bogočovekovim, kako ćeš me oteti iz ruke Besmrtnoga i Svepobednoga? I svi poroci redom – kamo ćete oteti hristonosca iz Hristovih ruku? Jer u svemu tome vi imate posla sa Bogočovekom, ne sa trošnim čovekom. A kroz Bogočoveka imate posla sa Samim Bogom Ocem. Jer ako se i sablaznite o Bogočoveka, da je slab i nemoćan zato što je u telu, ali – i kroz telo i iz tela on je nerazdeljivo sjedinjen sa Ocem