pretvorivši u svoje Njegovo Evanđelje oni su Mu postali svoji; orodivši se sa Njim duhovno pomoću svetih vrlina. On ih zna kao Svoje, jer žive onim šgo je Njegovo i od Njega. Pomoću Njegovog oni znaju Njega: živeći Njegovom Dobrotom, Istinom, Ljubavlju, Pravdom, oni su poznali Njega, poznali da je Bog i Spasitelj, jer samo Bog može imati i ljudima davati takvu božansku Istinu, takvu božansku Pravdu, i Ljubav i Dobrotu. Svaka od njih, doživljuje li je čovek, pretvara se u jedno duhovno čulo, kojim hristoljubac upoznaje Hrista kao Boga i Spasitelja. „Pastir dobri“ je time dobar što uvek, u svima opasnostima svih vremena: „dušu svoju polaže za ovce“: tu sam mesto ovaca i iz ovaca bori se sa svima vucima koji nasrću na ovce Njegove.

U tome je i Njegova pobeda što se On – Svepobedni Spasitelj i Bog bori iz njih i za njih sa svima neprijateljima njihovim, sa svima vucima: smrću, grehom, đavolom, ovakim zlom. I oni „pomoću Njega koji nas ljubi“ (Rm. 8,37). „Pastir dobri“ je večan, i dobrota Njegova večna, i ljubav – večna, zato je i pobeda Njegova večna. Samo se večnom božanskom Dobrotom istinski pastiruje, istinski postaje vođ ljudi, i istinski vode ljudi. Svako drugo sredstvo pretvara „vođu“ u najamnika, kome ljudi zaista nisu svoji, niti je on svoj ljudima. Takvi pastiri dobri, takvi istinski vođi roda ljudskog su Svetitelji: oni sami žive večnom božanskom Dobrotom Hristovom, i njime vladaju nad ljudima, njime ih i vode iz smrti u besmrtnost i Život večni. Zato je ovo Evanđelje – Njihovo Evanđelje po preimućstvu; stoga se i čita o Njihovim praznicima