1 Juda pak Makavej i oni s njime, ulazeći tajno u sela pozivahu srodnike, i uzimajući one koji ostadoše (verni) u Judaizmu, sabraše šest hiljada (ljudi).

2 I prizivahu Gospoda da pogleda na gažen od svih Narod (λαόν) i da se smiluje na Hram oskrnavljen od bezbožnih ljudi;

3 I da se smiluje na uništavani grad, koji imađaše biti srušem do zemlje, i da usliši (glas) sve krvi koja vapi k Njemu;

4 I da se opomene i bezakonog pogubljenja bezgrešne dece (των άναμαρτύτων νηπίων), i svih huljenja koja bivaju na Ime Njegovo, i da to zlo omrzne (μισοπονηρήσαί).

5 Stekavši pak vojnu silu (εν συστήματι), Makavej već nostade nepodnošljiv (nepobediv) neznabošcima, jer se gnjev Božiji na milost okrenu.

6 Nastupajući iznenada na gradove i sela paljaše ih, i zauzimajući važna (strateška) mesta, poražavaše ne malobrojne neprijatelje.

7 A naročito je za takve napade koristio noći. I pronošaše se glas o njegovom junaštvu svuda.

8 Videći pak Filip da ovaj muž (Juda) malo po malo napredovaše, i da sve češće napreduje u uspesima (εν ταΐς εύημερίαις), napisa (pismo) Ptolemeju, vojnom zapovedniku Celesirije i Fenikije, da dođe u pomoć carevim stvarima.

9 A on, odmah izabravši Nikanora, sina Patroklova, jednoga od prvih prijatelja (carevih), posla ga i pod njim ne manje od dvadeset hiljada (ljudi) od svih naroda (παμφύλων έθνη), da sav rod Judejaca uništi. A preporuči mu i Gorgiju, čoveka stratega (vojskovođu) i iskusnoga u ratnim poduhvatima.

10 A Nikanor je (već) računao da carev dug Rimljanima, koji je bio dve hiljade talanata, isplati zarobljavanjem (i prodajom) Judejaca.

11 Zato odmah posla u primorske gradove da pozivaju na kupovinu tela Judejaca (zarobljenika), obećavajući da će za talanat davati devedeset tela, ne očekujući da će na njega ubrzo doći sud Svedržitelja.

12 A Judi (Makaveju) dođe vest o Nikanorovom nastupanju, i on prenese svojima dolazak vojske.

13 Oni koji behu plašljivi i koji sumnjahu u Božiju pravdu, pobegoše i odoše u drugo mesto.

14 A drugi prodavahu sve što im beše preostalo, i zajedno moljahu Gospoda da izbavi one koji od bezbožnoga Nikanora behu prodani još pre sukoba,

15 Ako i ne radi njih, a ono radi Zaveta datih ocima njihovim i zbog prizivanja na sebe časnog i veličanstvenog Imena Njegovog.

16 Α Makavej, sabravši one oko sebe na broj šest hiljada (ljudi), sokoljaše ih da se ne uplaše neprijatelja, niti da se boje velikog mnoštva neznabožaca koji nepravedno dođoše na njih, nego da se hrabro bore;

17 Gledajući na bezakono nanetu od njih uvredu svetome mestu i muke nanete poruganom gradu, a uz to još i ukidanje praotačkog načina življenja (προγονικής πολιτείας).

18 "Jer oni se, reče (Juda), nadaju na oružje i drskost, a mi se uzdamo u Svemoćnoga Boga, Koji može i one koji dolaze na nas i sav svet jednim migom oboriti."

19 Nabrajajući im još i pomoći (Božije) ukazane precima, i pomoć protiv Senaherima, kako pogibe sto osamdeset pet hiljada (ljudi).

20 I (pomoć) u Vaviloniji kad bi borba s Galatima, kako svih koji dođoše za borbu beše osam hiljada (Jevreja), sa četiri hiljade Makedonaca, pa Makedonci zapadoše u bezizlaz, (kako tada) osam hiljada ljudi porazi sto dvadeset hiljada (Galata) zbog dobijene s Neba pomoći, i korist veliku zadobiše.

21 Učinivši ih time smelima i gotovima da umru za Zakone i Otadžbinu, (Juda) razdeli vojsku na četiri dela.

22 A postavi i braću svoju za starešine svakog dela (vojske): Simona i Josipa i Jonatana, stavivši pod (komandu) svakoga hiljadu i petsto (ljudi);

23 A još i Eleazara (postavi), pa pročitavši (im) Svetu Knjigu i davši (vojsci) poklič: Božija pomoć! - sam on predvodeći prvu četu - sukobi se s Nikanorom.

24 A budući da im Svedržitelj bi pomoćnik (συμμάχου) u borbi, pobiše preko devet hiljada neprijatelja, i raniše i osakatiše veći deo Nikanorove vojske, i sve nateraše u bekstvo.

25 A i novce onih koji behu došli radi kupovine (roblja) uzeše. I goneći ih dovoljno (daleko), povratiše se, jer ih i čas (sunčeva zalaska) sustiže.

26 Jer beše uoči subote, zbog čega nisu nastavili da ih gone dugo.

27 I pošto od njih pokupiše oružje i sakupiše plen od neprijatelja, praznovahu subotu, izobilno blagosiljajući i ispovedajući (hvaleći) Gospoda Koji ih je spasao u ovaj dan, postavivši početak milosti njima.

28 A po suboti, podelite od plena (svima) izgnanicima (izbeglicama) i udovicama i siročadi, a ostatak oni i deca (njihova) podeliše.

29 Kad to učiniše i satvoriše zajedničku molitvu, moljahu Milostivoga Gospoda da se do kraja izmiri (εις τέλος καθαλλαγήναί) sa slugama Svojim.

30 I udarivši na vojsku Timoteja i Vakhida, pogubiše preko dvadeset hiljada njih, i sasvim zagospodariše visokim utvrđenjima; a mnogi plen razdeliše jednako među sobom i prognanicima i siročadi i udovicama, i takođe i starcima.

31 Pošto od njih sakupiše oružje i pažljivo sve sabraše u pogodna mesta, ostali plen donesoše u Jerusalim.

32 A načelnika plemena (filarha) koji beše s Timotejem ubiše, čoveka veoma bezbožna, koji je Judejcima mnogo nesreće naneo.

33 I praznujući pobedu u Otadžbini, spališe spalitelje svetih vrata (Hrama), Kalistena (i neke druge), koji beše pobegao u jednu kućicu, te (tako) primi platu dostojnu bezbožnosti (svoje).

34 A trikleti Nikanor, koji je radi prodaje (zarobljenih) Judejaca hiljadu trgovaca doveo,

35 Gospodnjom pomoću posramljen od onih koje je on smatrao za ništavne, skinuvši počasnu odeću, pobeže sam izdvojen, nekim međuputem (međuzemljištem) kao rob begunac i dođe u Antiohiju, uspevši više nego srećno, dok mu je (sva) vojska propala.

36 I on koji beše uzeo na se da oduži dug Rimljanima od (prodatih) zarobljenika u Jerusalimu, objavi (svima) da Judejci imaju Pobornika (ύπέρμαχον) (Boga) i da su zato Judejci neranjivi što sleduju Zakone koje je On dao.