1 A napred rečeni Simon, postavši izdajnik (sveštenih) novaca i otadžbine, zlo govoraše o Oniju, da je on taj koji je podstaknuo Iliodora i postao činilac zlodela.

2 I (tako) se usudio da dobrotvora Grada i zaštitnika sunarodnika i revnitelja Zakona, nazove neprijateljem (opštih) stvari.

3 I pošto je neprijateljstvo dotle napredovalo, da su neki od Simonovih poverljivih ljudi izvršili ubistva,

4 Videći Onija zlo od te svađe, i da Apolonije, sin Menestejev, vojni zapovednik Celesirije i Fenikije, povećava zlo Simonove,

5 Otide kod cara, ne da bi tužio sugrađane, nego gledajući na dobro zajedničko i pojedinačno svemu mnoštvu (naroda).

6 Jep je video da bez carske pomoći (προνοίας) nemoguće je da narodne stvari dobiju mir, pošto Simon još nije prestao sa svojim bezumljem.

7 A kada Selevk (IV Filopator) promeni životom i carstvo preuze Antioh (IV), nazvan Epifan, namisli Jason, brat Onijin, da (nezakonito) prigrabi prvosveštenstvo,

8 Obećavši caru u razgovoru trista šezdeset talanata srebra (od Hrama) i još osamdeset od nekog drugog prihoda.

9 Uz to još obeća da će pismeno dati i drugih sto pedeset ako mu se dozvoli da svojom vlašću osnuje gimnasion i efivion (stadion i centar omladine) i da žitelje Jerusalima upiše za građane Antiohije.

10 A kada mu to car odobri i on osvoji vlast, odmah svoje sunarodnike prevede na grčke običaje (επί τον έλληνικόν χαρακτήρα).

11 I ukinu ono što su carevi iz čovekoljublja dali Judejcima preko Jovana, oca Evpolemovog, koji je išao kao poslanik Rimljanima radi prijateljstva i savezništva u ratu. I ukidao je način života po Zakonu (τάς νομίμους . πολιτείας), novačeći (tuđe) bezakone običaje.

12 Jer namerno ustanovi gimnasion pod samim vrhom Grada (την άκρόπολην), i vođaše najistaknutije mladiće potčinjene pod (paganskim) šeširom (υπό πέτασο ν).

13 Tako bi neki velik porast Jelinizma (ακμή τις Ελληνισμού vrhunac jelinizacije) i prilazak tuđinštini (άλλοφνλισμοΰ) zbog prekomerne nečastivosti bezbožnika a ne prvosveštenika Jasona,

14 Tako da sveštenici ne behu više voljni da vrše službe oko Žrtvenika već prezrevši Hram i ne mareći za žrtve, hitahu čim se čujaše pozivni zvuk diska, da učestvuju u protivnim Zakonu priredbama na stadionu (εν παλέστρα u borilšitu).

15 I nizašta ne smatrahu otačke časne običaje, a jelinska shvatanja držahu za najbolja.

16 I zbog toga snađe ih strašna nevolja; jer one čijim ponašanjima zaviđahu i željahu da ih u svemu podražavaju, njih imađahu za neprijatelje i kaznitelje.

17 Jer, nije lako bezbožničiti (άσεβεΐν) prema božanskim Zakonima! No to će sledeće vreme pokazati.

18 A kada se održavahu petogodišnje (olimpijske) igre u Tiru i car beše prisutan,

19 Posla nečastivi Jason gledaoce koji behu kao iz Jerusalima (građani) Antiohijci, koji donesoše trista srebrenih drahmi za žrtvu Iraklijevu, za koje donosioci zatražiše da se ne upotrebe za žrtvu, jer ne priliči, nego da se daju za drugi trošak.

20 Tako je, dakle, to srebro, od pošiljaoca dato za žrtvu Iraklijevu, zbog donosioca (dato caru) dopalo za pravljenje ratnih lađa.

21 Kad pak Apolonije, sin Menestejev, bi poslan u Egipat za ustoličenje cara (Ptolomeja VI) Filomitora, doznade Antioh (IV Epifan) da je ovaj (car) protivan njegovim stvarima (oblastima), pa se pobrinu za svoju bezbednost. Tako, došavši u Jopu, stiže u Jerusalim.

22 I velelepno primljen od Jasona i od Grada ulažaše (u Jerusalim) sa upaljenim bakljama i klicanjima, i tako onda otide s vojskom u Fenikiju.

23 A posle tri godine* posla Jason Menelaja, brata napred pomenutog Simona, koji donese novce caru i iznese mu podsetnike o neophodnim stvarima.

24 Ovaj se preporuči caru, i proslavi ga, (predstavivši se) kao lice vlasti, i za sebe zadobi (od cara) prvosveštenstvo, prevazišavši Jasona sa trista talanata srebra.

25 Dobivši pak Careve naredbe, dođe ne donoseći ništa dostojno prvosveštenstva, a imajući (samo) gnjev grubog tiranina i jarost varvarske zveri.

26 I (taj) Jason, koji je sopstvenog brata potkopao, potkopan bi od drugoga, i kao begunac pobeže u zemlju Amanitsku.

27 A Menelaj držaše vlast, no od obećanog novca caru ništa uredno ne davaše.

28 A činjaše potraživanje Sostrat, upravitelj vrhograda (tvrđave Jerusalima), jer njemu pripadaše naplata poreza, zbog čega obojica biše pozvani od cara.

29 Menelaj ostavi kao zamenika prvosveštenstva Lisimaha, svoga brata, a Sostrat Kratita, upravnika Kiprana.

30 Dok se ovo događaše, desi se pobuna građana Tarsa i Malote (u Kilikiji) zato što ti gradovi behu dati kao dar Antiohidi, carevoj naložnici.

31 Car, zato, brzo otide da smiri stvari, ostavivši za zamenika Andronika, jednoga od velikaša.

32 A Menelaj, misleći da mu dođe pogodno vreme, prisvojivši od zlatnih sasuda Hrama, dade neke Androniku, a druge prodade u Tir i okolne gradove.

33 Kada to tačno doznade Onija, izobliči ga, udaljivši se (prethodno) u mesto azila u Dafnu blizu Antiohije.

34 Zato Menelaj, uzevši nasamo Andronika, moljaše ga da ubije Oniju. A ovaj dođe kod Onije i, prevarno ga uverivši, pa pozdravljen budući pruži desnicu sa zakletvom, mada beše pod podozreniem, ubedi Oniju da izađe iz azila; pa ga odmah ubi (παρέκλεισεν) ne postidevši se pravde (pravednika).

35 S ovoga razloga ne samo Judejci (iz Antiohije), nego i mnogi iz drugih naroda negodovahu i protestovahu zbog nepravednog ubistva ovoga čoveka.

36 A kada se car vrati iz Kilikijskih mesta, požališe mu se Judejci iz grada (Antiohije), i zajedno (s njima) i Jelini koji mržahu zlo, zbog bezrazložnog ubistva Onijinog.

37 A Antioh se ožalosti u duši i smilova se i zaplaka za onim koji imađaše celomudrenost i vrlinu mirnoće (ε ύταξίαν staloženost).

38 I planuvši gnjevom, odmah sa Andronika skide porfiru i odelo mu pocepa, te ga (tako) vođahu kroz ceo grad do mesta na kome nečastivo postupi sa Onijem; tu ovog zločinca smaknu, te mu Gospod uzvrati dostojnom kaznom.

39 A beše u Gradu (Jerusalimu) učinjena krađa mnogih sveštenih stvari, od strane Lisimaha, uz saglasnost Menelaja; i kad se taj glas pronese napolju, okupi se mnoštvo naroda kod Lisimaha, jer mnogi zlatni sasudi već behu prodani.

40 Pošto se mnoštvo naroda podiže i ispuni gnjevom, Lisimah naoruža oko tri hiljade ljudi i poče pružati prljave ruke (nasilja), a prednjačaše neki Avran, uznapredovao uzrastom, a ništa manje ludošću.

41 A kada videše Lisimahov napad, neki (Judejci) zgrabiše kamenje, a neki debele motke, drugi pak zgrabiše tu ležeći pepeo, sve skupa baciše na Lisimahove ljude,

42 Zbog čega mnogima naneše rane, a neke i ubiše, i sve nateraše u bekstvo, a samoga oskvrnitelja Svetinje ubiše blizu riznice.

43 O ovome pak otpoče sud protiv Menelaja.

44 Kada car dođe u Tir, pred njega izložite pravednu stvar (την δικαιολογίαν) trojica ljudi poslanih od gerusije (skupštine staraca).

45 A Menelaj već uhvaćen (u bezizlazu), obećavaše mnogo novaca Ptolemeju, sinu Dorimenovom, da ubedi cara.

46 Zato Ptolemej, uzevši cara (nasamo) pod neki svod (atrijum) kao da ga malo osveži, preubedi ga,

47 I (tako) Menelaja, uzročnika svega zla, oslobodi od optužbi, a nesrećnike, koji da su i pred Skite izneli tu stvar bili bi pušteni nevini, osudi na smrt.

48 Tako, odmah podneše nepravednu kaznu ljudi koji su pre toga branili Grad i narod i sveštene stvari.

49 Zbog toga i građani Tira, omrznuvši zlodelo, dadoše da se njihova sahrana obavi velelepno.

50 A Menelaj, zbog gramzivosti moćnika, ostade na vlasti; napredujući u zlu postade veliki zlobnik (επίβουλος podmukli Protivnik) građana.

Analiza
Pretraga