1A napred rečeni Simon, postavši izdajnik (sveštenih) novaca i otadžbine, zlo govoraše o Oniju, da je on taj koji je podstaknuo Iliodora i postao činilac zlodela.
7A kada Selevk (IV Filopator) promeni životom i carstvo preuze Antioh (IV), nazvan Epifan, namisli Jason, brat Onijin, da (nezakonito) prigrabi prvosveštenstvo,
9Uz to još obeća da će pismeno dati i drugih sto pedeset ako mu se dozvoli da svojom vlašću osnuje gimnasion i efivion (stadion i centar omladine) i da žitelje Jerusalima upiše za građane Antiohije.
11I ukinu ono što su carevi iz čovekoljublja dali Judejcima preko Jovana, oca Evpolemovog, koji je išao kao poslanik Rimljanima radi prijateljstva i savezništva u ratu. I ukidao je način života po Zakonu (τάς νομίμους . πολιτείας), novačeći (tuđe) bezakone običaje.
12Jer namerno ustanovi gimnasion pod samim vrhom Grada (την άκρόπολην), i vođaše najistaknutije mladiće potčinjene pod (paganskim) šeširom (υπό πέτασο ν).
13Tako bi neki velik porast Jelinizma (ακμή τις Ελληνισμού vrhunac jelinizacije) i prilazak tuđinštini (άλλοφνλισμοΰ) zbog prekomerne nečastivosti bezbožnika a ne prvosveštenika Jasona,
14Tako da sveštenici ne behu više voljni da vrše službe oko Žrtvenika već prezrevši Hram i ne mareći za žrtve, hitahu čim se čujaše pozivni zvuk diska, da učestvuju u protivnim Zakonu priredbama na stadionu (εν παλέστρα u borilšitu).
16I zbog toga snađe ih strašna nevolja; jer one čijim ponašanjima zaviđahu i željahu da ih u svemu podražavaju, njih imađahu za neprijatelje i kaznitelje.
19Posla nečastivi Jason gledaoce koji behu kao iz Jerusalima (građani) Antiohijci, koji donesoše trista srebrenih drahmi za žrtvu Iraklijevu, za koje donosioci zatražiše da se ne upotrebe za žrtvu, jer ne priliči, nego da se daju za drugi trošak.
21Kad pak Apolonije, sin Menestejev, bi poslan u Egipat za ustoličenje cara (Ptolomeja VI) Filomitora, doznade Antioh (IV Epifan) da je ovaj (car) protivan njegovim stvarima (oblastima), pa se pobrinu za svoju bezbednost. Tako, došavši u Jopu, stiže u Jerusalim.
24Ovaj se preporuči caru, i proslavi ga, (predstavivši se) kao lice vlasti, i za sebe zadobi (od cara) prvosveštenstvo, prevazišavši Jasona sa trista talanata srebra.
28A činjaše potraživanje Sostrat, upravitelj vrhograda (tvrđave Jerusalima), jer njemu pripadaše naplata poreza, zbog čega obojica biše pozvani od cara.
34Zato Menelaj, uzevši nasamo Andronika, moljaše ga da ubije Oniju. A ovaj dođe kod Onije i, prevarno ga uverivši, pa pozdravljen budući pruži desnicu sa zakletvom, mada beše pod podozreniem, ubedi Oniju da izađe iz azila; pa ga odmah ubi (παρέκλεισεν) ne postidevši se pravde (pravednika).
36A kada se car vrati iz Kilikijskih mesta, požališe mu se Judejci iz grada (Antiohije), i zajedno (s njima) i Jelini koji mržahu zlo, zbog bezrazložnog ubistva Onijinog.
38I planuvši gnjevom, odmah sa Andronika skide porfiru i odelo mu pocepa, te ga (tako) vođahu kroz ceo grad do mesta na kome nečastivo postupi sa Onijem; tu ovog zločinca smaknu, te mu Gospod uzvrati dostojnom kaznom.
39A beše u Gradu (Jerusalimu) učinjena krađa mnogih sveštenih stvari, od strane Lisimaha, uz saglasnost Menelaja; i kad se taj glas pronese napolju, okupi se mnoštvo naroda kod Lisimaha, jer mnogi zlatni sasudi već behu prodani.
40Pošto se mnoštvo naroda podiže i ispuni gnjevom, Lisimah naoruža oko tri hiljade ljudi i poče pružati prljave ruke (nasilja), a prednjačaše neki Avran, uznapredovao uzrastom, a ništa manje ludošću.
41A kada videše Lisimahov napad, neki (Judejci) zgrabiše kamenje, a neki debele motke, drugi pak zgrabiše tu ležeći pepeo, sve skupa baciše na Lisimahove ljude,
47I (tako) Menelaja, uzročnika svega zla, oslobodi od optužbi, a nesrećnike, koji da su i pred Skite izneli tu stvar bili bi pušteni nevini, osudi na smrt.