1 Dok se u Svetom Gradu življaše sa svakim mirom i Zakoni (Božiji) behu najbolje poštovani, zbog Onije prvosveštenika pobožnosti i mržnje prema zlu (μισοπονηρίαν),

2 Bi tako da su i sami carevi poštovali Mesto, i Hram su slavili najboljima poklonima;

3 Tako da je i Selevk (IV Filopator), car Azije, davao od svojih prihoda sve potrebne troškove za prinošenje žrtava.

4 A neki Simon, iz plemena Venijaminova, postavši nastojatelj Hrama, posvađa se sa prvosveštenikom (Onijom) oko nadzora nad tržištem u Gradu.

5 I ne mogući pobediti Oniju, dođe kod Apolonija Tarsijskog, u ono vreme stratega (vojnog zapovednika) Celesirije i Fenikije,

6 I prijavi mu da je riznica u Jerusalimu prepuna neprocenjivog novca, tako da je mnoštvo raznog blaga neizbrojivo, i da to ne spada u potrebe za žrtve, te da je moguće da sve to dođe u vlast carevu.

7 A kada Apolonije srete cara, ispriča mu za potkazani mu novac; a ovaj izabra Iliodora, koji beše nad stvarima države, i posla ga davši mu zapovest da višerečeni novac pokupi i donese.

8 I Iliodor krete odmah na put, pod vidom da će pohoditi gradove po Celesiriji i Fenikiji, a ustvari da bi carevu nameru izvršio.

9 Došavši pak u Jerusalim i budući ljubazno primljen od prvosveštenika Grada, kaza im za obaveštenje i objasni zašto je došao; a pitaše da li zaista to tako stoji.

10 A prvosveštenik pokaza da su to zalozi udovica i siročadi,

11 A nešto je i Hirkana, sina Tovijina, čoveka vrlo znamenitog - ne (dakle) kao što beše oklevetao bezbožni Simon - i da svega ima četiristo talanata srebra i dvesta zlata;

12 Učiniti pak nepravdu onima koji su poverili (novac) svetinji Mesta i česnosti i nepovredivosti (ασυλία) Hrama po svemu svetu poštovanoga, sasvim je nemoguće.

13 A Iliodor, zbog dobijenih naredbi carskih, govoraše da svakako treba da ih uzme u carsku riznicu.

14 I odredivši dan (za uzimanje), stupaše u Hram hoteći da učini smotru toga. A po svemu Gradu beše ne mala smutnja (αγωνία).

15 Sveštenici pak, prostrevši se u svešteničkim odeždama ispred Žrtvenika, prizivahu na nebu Onoga Koji je ustanovio zakon o zalogu, da ih založnicima čitave sačuva.

16 I beše za gledaoca izgled (ίδέαν) prvosveštenikov takav da ranjavaše srce (διάνοιαν), jer lice i promena boje pokazivahu duševnu agoniju.

17 Jer tog muža obuhvati neko strahovanie i drhtavica tela, čime je gledaocima bio projavljen bol koji mu je zahvatio srce.

18 A još iz kuća građani grupno istrčavahu na svenarodnu molitvu, zbog toga što je predstojao prezir Mesta (svetog).

19 Žene pak, vezujući kostret ispod dojki, okupljahu se u sve većem broju po ulicama, a zatvorene (u odajama) devojke sjuriše se jedne kod vrata, a druge na zidinama, dok neke izvirivahu kroz pροzore.

20 I sve one pružahu ruke prema Nebu i činjahu usrdnu molitvu.

21 Za sažaljenje beše (videti) padanje na zemlju svega gustog mnoštva (naroda) i iščekivanje prvosveštenikovo u velikoj agoniji.

22 I oni (svi) prizivahu Svedržitelja (τον Παγκρατή Svemoćnoga) Gospoda da založnicima sačuva zaloge čitave u svakoj bezbednosti.

23 A Iliodor pak izvršavaše što beše naumio.

24 No istoga časa kad on sa mačenoscima beše već došao do riznice, Gospodar duhova i svake vlasti učini veliku pojavu (επιφάνεια ν μεγάλην), taκο da svi koji se drznuše da uđu (u Hram), pogođeni silom Božijom, padoše u ukočenost i užas.

25 Jer im se pojavi neki konj sa strašnim konjanikom, ukrašen prekrasnim pokrivačem, koji propevši se (na zadnje noge) napade Iliodora prednjim kopitama, dok jahač na njemu viđaše se sa zlatnim sveoružjem.

26 A i dvojica drugih mladića javiše se pred njim (Iliodorom), blagoljepni snagom i predivni slavom i sjajni odećom; oni mu stadoše s obe strane i bijahu ga neprestano, nanoseći mu mnoge rane.

27 A kada iznenada pade na zemlju i bi zahvaćen velikom pomračenošću, zgrabiše ga (vojnici) i na nosila položiše,

28 Te (tako) onoga, koji je maločas sa mnogom svitom i svim mačenoscima ušao u višerečenu riznicu, nošahu kao nemoćnoga da pomogne sebi, poznavši (i oni) javno Božiju silu.

29 On, pak, zbog božanskog dejstva, beše prostrt bez glasa i lišen svake nade i spasenja.

30 A ovi (Judeji) blagosiljahu Gospoda, Koji proslavlja (παραδοξάζοντά) Svoje Mesto. I Hram Svedržitelja, koji je malopre bio pun straha i nereda, pojavom Gospodnjom ispuni se radošću i veseljem.

31 I ubrzo neki od Iliodorovih drugara moljahu Oniju da prizove Višnjega da podari život onome koji ležaše gotovo u poslednjem dahu.

32 Prvosveštenik pak, pobojavši se da car ne pomisli da su Judejci učinili neko zlodelo sa Iliodorom, prinese žrtvu za spasenje toga čoveka.

33 I dok prvosveštenik činjaše umilostivljenje, opet se Iliodoru pojaviše isti mladići, odeveni u isto odelo, i stavši rekoše: "Imaj mnogu zahvalnost Oniji arhijereju, jer radi njega ti Gospod podari život.

34 A ti, od Neba kažnjen, objavljuj svima veličanstvenu Božiju moć!" I to rekavši postaše nevidljivi.

35 A Iliodor, prinevši Gospodu žrtvu i pomolivši se prevelikim molitvama Onome koji mu je život sačuvao, i blagodarno pozdravivši Oniju, vrati se s vojskom caru.

36 I svedočaše svima dela Prevelikoga Boga koja svojim očima vide.

37 A kada car zapita Iliodora ko bi drugi bio pogodan da još jednom bude poslan u Jerusalim, reče:

38 "Ako imaš nekog neprijatelja ili izdajnika stvari državnih, pošalji njega tamo, i dobićeš ga (nazad) kažnjenoga, ako se uopšte spase, zato što oko tog Mesta zaista ima neka Božija Sila.

39 Jer sam Onaj Koji ima obitalište nadnebesko, Nadziratelj (επόπτης) je i Pomoćnik onoga Mesta, i one koji dolaze radi zla, udarajući pogubljuje."

40 Takvi su bili događaji oko Iliodora i oko očuvanja riznice (Hrama).

Analiza
Pretraga