1 A posle tri godine* dođe vest ljudima oko Jude da je Dimitrije (I Sotir), sin (cara) Selevka (IV), uplovio kroz luku Tripolis sa velikim mnoštvom vojske i brodovlja,

2 I da je zauzeo zemlju i ubio Antioha (V Evpatora) i njegovog namesnika Lisija.

3 Neki pak Alkim, prethodno prvosveštenik, koji beše dobrovoljno oskrnavljen u vremenima nemešanja (s jelinskim idolosluženjem), shvativši da mu ni na koji način nema spasenja, niti već pristupa svetom žrtveniku,

4 Dođe caru Dimitriju (I), sto pedeset prve godine,* donoseći mu zlatni venac i palmovu granu, a uz to i nekoliko grančica masline što se nose (νομιζομένων Prilažu kao prvine) u Hram; i time se toga dana zadovolji.

5 No (druti put) nađe vreme za saradnika svoje podlosti, kada ga Dimitrije pozva na neko zasedanje (συνέδριον), i zapitan (od njega): Kakvoga su raspoložena i namera Judejci? - na to reče:

6 "Oni Judejci koji se zovu Asideji, kojih je vođa Juda Makavej, ratni su huškači (πολεμοτροφοϋσι) i bundžije, ne ostavljajući carstvo na miru i spokoju.

7 Zato ja, lišen praotačke slave - mislim na čin prvosveštenika - došao sam sada ovde,

8 Najpre zato što iskreno mislim ono što dolikuje caru; a kao drugo: misleći i na moje građane; jer bezumljem (τη. άλογιστια) napredpomenutih (ljudi) sav naš narod nemalo pati.

9 A kada svaku od ovih stvari doznaš (proučiš), care, postaraj se i za zemlju i za opsednuti rod naš, shodno tvome dobrosrdačnom prema svima čovekoljublju.

10 Jer dok Juda ostaje (u životu), nemoguće je da stvari (države) imaju mira."

11 Pošto on to izgovori, odmah ostali prijatelji (carevi), koji behu neprijateljski raspoloženi prema Judi, raspališe (cara) Dimitrija.

12 A on, dozvavši odmah Nikanora, koji beše postao komandant ratnih slonova, i postavivši ga za vojnog zapovednika Judeje, posla ga (tamo);

13 Davši mu zapovest da samog Judu ubije, a one oko njega da rastera, a Alkima da postavi za prvosveštenika Hajvećega Hrama.

14 A neznabošci koji zbog Jude behu pobegli iz Judeje, pridružiše se poput stada Nikanoru, smatrajući da će nesreće i porazi Judejaca biti njima uspeh i blagostanje.

15 (A oni oko Jude) čuvši za nailazak Nikanorov i za napad neznabožaca, posuše se pepelom i usrdno moljahu Onoga Koji je doveka izabrao (άχρι αιώνος συστήσαντα - odreduo) Svoj narod (Izrailj) i uvek je s (čudesnom) pojavom (μετεπιφανείας) prihvatao se (άντιλαμβανόμενον štitio) svojega udela.

16 A kada njihov vođa (Juda) zapovedi, kretoše odande odmah i sukobiše se s njima u selu Desau.

17 A Simeon, brat Judin, beše se sukobio sa Nikanorom, ali usled iznenadnog dolaska (velike vojske) neprijatelja, zamalo se uplašio.

18 Međutim, kada Nikanor ču kako veliko junaštvo (άνδραγαθίαν) imađahu ljudi oko Jude i srčanost u borbama za Otadžbinu, poboja se da presudu (ishod bitke) učini krvlju.

19 Zato posla (Judejcima) Posidonija i Teodota i Matatiju da im pruži i da prihvati desnicu (mira).

20 I pošto beše duže razmatranje o tome i vođa (Juda) objavi narodu, te bi iskazano jednoglasno mišljenje, pristadoše na dogovor.

21 Pa odrediše i dan u koji će same (vojskovođe) doći na jedno isto mesto. I dođoše (toga dana) sa svake strane ratna kola (δίφραξ), i postaviše sedišta (počasna).

22 Juda (ipak) zapovedi da naoružani ljudi budu spremni na pogodnim mestima, da ne bi od neprijatelja bilo iznenadno zlodelo. I (vojskovođe) učiniše odgovarajući zajednički dogovor (κοινολογία).

23 I Nikanor boravljaše (od tada) u Jerusalimu, i ništa neumesno ne učini; sakupljene pak poput stada mase (neznabožaca) raspusti.

24 I imađaše Judu svagda kraj sebe, i duševno beše tome mužu naklonjen.

25 On ga podstaknu da se oženi i da ima decu, te se ovaj oženi, ustali se (εύστάθησεν) i uživaše zajedno s drugima život (ε κοι νώνησε ν βίου).

26 Α Alkim, Videći među njima naklonost i uzevši sklopljeni dogovor, otide kod Dimitrija (I Sotira), i reče (mu) za Nikanora da neprijateljski misli o (državnim) stvarima, jer neprijatelja carstva njegovog Judu naznači za naslednika.

27 Na to se car veoma razgnjevi, i razdražen klevetama svelukavog Alkima, napisa pismo Nikanoru govoreći da jako negoduje zbog dogovora, i zapovedi mu da Makavejca vezanog pošalje brzo u Antiohiju.

28 Kada pak ta vest dođe Nikanoru, on se smuti i bi mu vrlo teško, ako bi dogovoreno prekršio a da mu ovaj čovek nije nikakvu nepravdu učinio.

29 No pošto se caru nije moglo suprotstaviti, gledaše pogodnu priliku da to veštom zamkom izvrši.

30 A Makavejac, videći da se Nikanor ponaša prema njemu strožije, i da uobičajeni susret bi zamenjen grubljim odnosom, shvati da ta strogost nije od bolje strane, pa sabra nemali broj ljudi oko sebe i skrivaše se od Nikanora.

31 Ovaj pak (Nikanor), shvativši da ga je onaj muž viteški nadmudrio, dođe u najveći i sveti Hram, kada sveštenici prinošahu uobičajene žrtve, i zapovedi im da mu predaju toga čoveka.

32 A kad se oni zaklinjahu i govorahu da ne znaju gde se traženi nalazi,

33 (Nikanor) pruži desnu ruku prema Hramu i ovako se zakle: "Ako mi ne predate Judu svezanog, ovaj ću Božiji Dom sravniti sa zemljom i Žrtvenik ću razrušiti i ovde ću podići sjajni oltar Dionisu!"

34 I toliko rekavši, otide. A sveštenici, pruživši ruke k nebu, prizivahu Svagdašnjeg Pobornika (ύπέρμαχον) naroda našeg, ovako govoreći:

35 "Ti, Gospode, Koji nemaš potrebe niodkoga (των όλων niodčega), blagoizvoleo si da među nama bude Hram Tvojeg nastanjenja (σκηνώ).

36 I sada, Sveti, Gospode svakog osvećenja, sačuvaj doveka neuprljanim ovaj nedavno očišćeni Dom."

37 A neki Razis, od Jerusalimskih starešina, bi optužen Nikanoru, čovek ljubitelj građana (svojih), koji imađaše glas veoma dobar među njima, i po naklonosti (sviju) nazivan ocem Judeja;

38 On beše u prethodnim vremenima nemešanja (της άμειξίας - neučešća u jelinskom idolosluženju) optužen za vernost Judaizmu i kako je gotov da i telo i dušu položi za Judaizam sa svakom iskrenošću.

39 A Nikanor, hoteći da javno pokaže neprijateljstvo koje imađaše prema Judejima, posla preko petsto vojnika da ga uhvate.

40 Jer smatraše da će, ako uhvati i smakne (άλογήση) njega, naneti njima nesreću.

41 No kada mnoštvo vojnika htede da zauzme kulu (u kojoj on beše), i navaljivahu na vrata avlije i zapovediše da se donese vatra i zapale vrata, on budući opkoljen, baci se na mač,

42 Hoteći rađe da plemenito umre, nego da prokletnicima dopadne ruku i bude ponižen na način nedostojan svoje plemenitosti.

43 No ranom (od mača) ne beše smrtno pogođen zbog žurbe u tom podvigu, a masa (već) beše prodrla unutar vratnica, on hrabro istrčavši na zid baci se smelo pred masu.

44 No pošto oni naglo ustuknuše, i stvori se prostor, on pade nasred praznine.

45 I još dišući, raspaljen ljutom revnošću, ustade iako mu krv liptaše potocima i imađaše teške rane, pa protrča putem kroz masu i stavši na neku strmu stenu,

46 Budući već sasvim beskrvan, zgrabi obema rukama svoju ispalu utrobu i tresaše njome prema masi; i prizvavši Gospodara života i duha da mu je opet povrati (u vaskrsenju), na taj način promeni životom.

Analiza
Pretraga