2Jep beše ušao u takozvani Persepolj i pokušao da opljačka (tamošnji) Hram i zauzme grad. Zbog toga mnoštva (naroda) skočiše za oružje te (carevi vojnici) biše odbijeni; i bi tako da pobeđeni od meštana Antioh bi prinuđen na sramni povratak.
4I nadut gnjevom smatraše da protiv Judejaca treba da okrene i ono zlo koje mu učiniše oni koji ga najuriše (iz Persije), te zato naredi vozaču svojih bornih kola da neprekidno juri napred i ubrzava putovanje, mada ga je sud (Božiji) s neba pratio. Jep nadmeno reče ovako: "Čim dođem tamo, učiniću Jerusalim grobljem (πολυάνδριον) Judejaca."
5No Svevideći Gospod Bog Izrailjev porazi ga neizlečivom i nevidljivom ranom. Jer tek što izgovori tu reč, zahvati ga nepodnošljivi bol utrobe i gorke unutrašnje muke;
7No on ne odstupaše od nadmenosti, no se još više ispunjavaše gordošću, dišući ognjem gnjeva na Judejce i zapovedajući da se putovanje ubrza. A desi se da i pade iz kola koja juriše prebrzo, a pao je tako nesrećno da je iščašio sve udove tela.
8I (tako) onaj koji je do malopre, zbog nadljudske gordosti, smatrao da može zapovedati morskim valovima i kantarom izmeriti visine gora, padnuvši na zemlju beše nošen na nosilima, javno svima (tako) pokazujući silu Božiju.
9Tako i iz tela bezbožnoga (cara) izlažahu crvi, i još živome u bolovima i mukama otpadaše meso, a od smrada njegovog sav vojni logor beše zahvaćen gađenjem od truleži.
15A Judejce - koje smatraše da nisu dostojni ni pogreba, nego da zajedno sa odojčadima budu bačeni grabljivim lešinarima i zverovima - da ih sve učini jednakim s Atinjanima.
16A Sveti Hram - koji je ranije opljačkao - da će ga ukrasiti najlepšim poklonima i da će sve sveštene sasude mnogostruko uzvratiti, a troškove potrebne za žrtve da će davati od svojih prihoda.
18No pošto niotkuda ne prestajahu bolovi, jer na njega dođe pravedni sud Božiji, izgubivši nadu za svoje stanje, napisa Judejcima niže potpisano pismo u vidu molbe sa ovim sadržajem:
21(Ja pak bolestan ležim), pamtim s ljubavlju vaše poštovanje i naklonost, vraćajući se iz persijskih krajeva, i pavši u boleet koja ima nevolju, smatrah za nužno da se pobrinem za opštu bezbednost svih.
24Da ako se nešto neočekivano desi, ili pak ako bude javljeno nešto loše, građani zemlje, znajući kome su ostavljene stvari (državne), da se ne uznemiravaju.
25Uz to još, poznajući okolne vladare i one što su susedi carstvu, koji gledaju na vremena (pogodna) i očekuju šta će se dogoditi, odredio sam sina moga Antioha za cara, kojega sam, više puta odlazeći u gornje satrapije (državne oblasti), mnogima od vas ostavljao i preporučivao, napisah mu ovo što sledi niže.