i. Prema tome, sve vreme do tog dana jeste vreme Njegovog stradanja. On je lično stradao u jedno određeno vreme. Posle toga, Njegova stradanja se produžavaju kroz verujuće – kroz stradanja njihovog rađanja, njihovog vaspitanja u hrišćanskom duhu i čuvanja od neprijateljskih dejstava, bilo unutrašnjih bilo spoljašnjih. Jer, savez Gospoda i Njegovih vernih jeste živ, a ne samo mislen i naravstven. Sve njihovo On prima kao svojom glavom. Sledeći tu misao, može se videti da Gospod mnogo strada. Veoma bolne žalosti za Njega jesu padovi verujućih. Još bolnije na Njega deluje otpadanje od vere. Međutim, to su rane koje dokrajčuju. Postojane, pak, strele su žalosti, sablazni i kolebanja vere neverjem. Reči i pisanja koja odišu neverjem su ognjene strele nečastivog. U sadašnje vreme je lukavi unajmio mnogo kovača za kovanje takvih strela. Srca verujućih boluju, bivajući sama pogođena ili videći druge pogođenim. Sa njima i Gospod trpi. Ipak, javiće se dan slave Gospodnje: tada će se otkriti tajne tame, i stradalnici će se obradovati sa Gospodom. A do toga vremena potrebno je trpeti i moliti se