1 A potom izabra Gospod i drugijeh sedamdesetoricu, i posla ih po dva i dva pred licem svojijem u svaki grad i u mjesto kuda šćaše sam doći.

2 A reče im: žetva je dakle velika a poslenika malo; nego se molite gospodaru od žetve da izvede poslenike na žetvu svoju.

3 Idite; eto ja vas šaljem kao jaganjce među vukove.

4 Ne nosite kese ni torbe ni obuće, i nikoga ne pozdravljajte na putu.

5 U koju god kuću uđete najprije govorite: mir kući ovoj.

6 I ako dakle bude ondje sin mira, ostaće na njemu mir vaš; ako li ne bude, vratiće se k vama.

7 A u onoj kući budite, i jedite i pijte što u njih ima; jer je poslenik dostojan svoje plate; ne prelazite iz kuće u kuću.

8 I u koji god grad dođete i prime vas, jedite što se donese pred vas.

9 I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu, i govorite im: približi se k vama carstvo Božije.

10 I u koji god grad dođete i ne prime vas, izišavši na ulice njegove recite:

11 I prah od grada vašega koji je prionuo za nas otresamo vam; ali ovo znajte da se približi k vama carstvo Božije.

12 Kažem vam da će Sodomu biti lakše u onaj dan negoli gradu onome.

13 Teško tebi, Horazine! teško tebi, Vitsaido! Jer da su u Tiru i u Sidonu bila čudesa što su bila u vama, davno bi se u vreći i u pepelu sjedeći pokajali.

14 Ali Tiru i Sidonu biće lakše na sudu nego vama.

15 I ti, Kapernaume! koji si se do nebesa podigao do pakla ćeš propasti.

16 Ko vas sluša mene sluša; i ko se vas odriče mene se odriče; a ko se mene odriče, odriče se onoga koji je mene poslao.

17 Vratiše se pak sedamdesetorica s radosti govoreći: Gospode! i đavoli nam se pokoravaju u ime tvoje.

18 A on im reče: ja vidjeh sotonu gdje spade s neba kao munja.

19 Evo vam dajem vlast da stajete na zmije i na skorpije i na svaku silu neprijateljsku, i ništa vam neće nauditi.

20 Ali se tome ne radujte što vam se duhovi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena napisana na nebesima.

21 U taj čas obradova se Isus u duhu i reče: hvalim te, oče, Gospode neba i zemlje, što si ovo sakrio od premudrijeh i razumnijeh a kazao si prostima. Da, oče, jer je tako bila volja tvoja.

22 I okrenuvši se k učenicima reče: sve je meni predao otac moj, i niko ne zna ko je sin osim oca, ni ko je otac osim sina, i ako sin hoće kome kazati.

23 I okrenuvši se k učenicima nasamo reče: blago očima koje vide što vi vidite.

24 Jer vam kažem da su mnogi proroci i carevi željeli vidjeti što vi vidite, i ne vidješe; i čuti što vi čujete, i ne čuše.

25 I gle, ustade jedan zakonik i kušajući ga reče: učitelju! šta ću činiti da dobijem život vječni?

26 A on mu reče: šta je napisano u zakonu? kako čitaš?

27 A on odgovarajući reče: ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom, i svom misli svojom; i bližnjega svojega kao samoga sebe.

28 Reče mu pak: pravo si odgovorio; to čini i bićeš živ.

29 A on šćadijaše da se opravda, pa reče Isusu: a ko je bližnji moj?

30 A Isus odgovarajući reče: jedan čovjek silažaše iz Jerusalima u Jerihon, pa ga uhvatiše hajduci, koji ga svukoše i izraniše, pa otidoše, ostavivši ga pola mrtva.

31 A iznenada silažaše onijem putem nekakav sveštenik, i vidjevši ga prođe.

32 A tako i Levit kad je bio na onome mjestu, pristupi, i vidjevši ga prođe.

33 A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se;

34 I pristupivši zavi mu rane i zali uljem i vinom; i posadivši ga na svoje kljuse dovede u gostionicu, i ustade oko njega.

35 I sjutradan polazeći izvadi dva groša te dade krčmaru, i reče mu: gledaj ga, i što više potrošiš ja ću ti platiti kad se vratim.

36 Šta misliš dakle, koji je od one trojice bio bližnji onome što su ga bili uhvatili hajduci?

37 A on reče: onaj koji se smilovao na njega. A Isus mu reče: idi, i ti čini tako.

38 A kad iđahu putem i on uđe u jedno selo, a žena neka, po imenu Marta, primi ga u svoju kuću.

39 I u nje bješe sestra, po imenu Marija, koja i sjede kod nogu Isusovijeh i slušaše besjedu njegovu.

40 A Marta se bješe zabunila kako će ga dočekati, i prikučivši se reče: Gospode! zar ti ne mariš što me sestra moja ostavi samu da služim? reci joj dakle da mi pomože.

41 A Isus odgovarajući reče joj: Marta! Marta! brineš se i trudiš za mnogo,

42 A samo je jedno potrebno. Ali je Marija dobri dijel izabrala, koji se neće uzeti od nje.

Analiza
Pretraga