1 I približavahu se k njemu svi carinici i grješnici da ga čuju.

2 I vikahu na njega fariseji i književnici govoreći: ovaj prima grješnike i jede s njima.

3 A on im kaza priču ovu govoreći:

4 Koji čovjek od vas imajući sto ovaca i izgubivši jednu od njih ne ostavi devedeset i devet u pustinji i ne ide za izgubljenom dok je ne nađe?

5 I našavši digne je na ramo svoje radujući se,

6 I došavši kući sazove prijatelje i susjede govoreći im: radujte se sa mnom: ja nađoh svoju ovcu izgubljenu.

7 Kažem vam da će tako biti veća radost na nebu za jednoga grješnika koji se kaje, negoli za devedeset i devet pravednika kojima ne treba pokajanje.

8 Ili koja žena imajući deset dinara, ako izgubi jedan dinar, ne zapali svijeće, i ne pomete kuće, i ne traži dobro dok ne nađe?

9 I našavši sazove drugarice i susjede govoreći: radujte se sa mnom: ja nađoh dinar izgubljeni.

10 Tako, kažem vam, biva radost pred anđelima Božijima za jednoga grješnika koji se kaje.

11 I reče: jedan čovjek imaše dva sina,

12 I reče mlađi od njih ocu: oče! daj mi dio od imanja što pripada meni. I otac im podijeli imanje.

13 I potom do nekoliko dana pokupi mlađi sin sve svoje, i otide u daljnu zemlju; i onamo prosu imanje svoje živeći besputno.

14 A kad potroši sve, postade velika glad u onoj zemlji, i on se nađe u nevolji.

15 I otišavši pribi se kod jednoga čovjeka u onoj zemlji; i on ga posla u polje svoje da čuva svinje.

16 I željaše napuniti trbuh svoj roščićima koje svinje jeđahu, i niko mu ih ne davaše.

17 A kad dođe k sebi, reče: koliko najamnika u oca mojega imaju hljeba i suviše, a ja umirem od gladi!

18 Ustaću i idem ocu svojemu, pa ću mu reći: oče! sagriješih nebu i tebi,

19 I već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj: primi me kao jednoga od svojijeh najamnika.

20 I ustavši otide ocu svojemu. A kad je još podaleko bio, ugleda ga otac njegov, i sažali mu se, i potrčavši zagrli ga i cjeliva ga.

21 A sin mu reče: oče, sagriješih nebu i tebi, i već nijesam dostojan nazvati se sin tvoj.

22 A otac reče slugama svojijem: iznesite najljepšu haljinu i obucite ga, i podajte mu prsten na ruku i obuću na noge.

23 I dovedite tele ugojeno te zakoljite, da jedemo i da se veselimo.

24 Jer ovaj moj sin bješe mrtav, i oživlje; i izgubljen bješe, i nađe se. I stadoše se veseliti.

25 A sin njegov stariji bijaše u polju, i dolazeći kad se približi kući ču pjevanje i podvikivanje.

26 I dozvavši jednoga od slugu zapita: šta je to?

27 A on mu reče: brat tvoj dođe; i otac tvoj zakla tele ugojeno, što ga je zdrava vidio.

28 A on se rasrdi i ne šćadijaše da uđe. Tada iziđe otac njegov i moljaše ga.

29 A on odgovarajući reče ocu: eto te služim toliko godina, i nikad ne prestupih tvoje zapovijesti, pa meni nikad nijesi dao jareta da bih se proveselio sa svojijem društvom;

30 A kad dođe taj tvoj sin koji ti je imanje prosuo s kurvama, zaklao si mu tele ugojeno.

31 A on mu reče: sine! ti si svagda sa mnom, i sve je moje tvoje.

32 Trebalo se razveseliti i obradovati, jer ovaj brat tvoj mrtav bješe, i oživlje; i izgubljen bješe i nađe se.