će sebe. Drugo, ne vezuj se ljubavlju za stvari, jer kakva je korist čoveku ako sav svet zadobije a duši svojoj naudi? Treće, ne ustručavaj se zbog onoga što će reći ili zbog toga kako će na tebe gledati drugi, jer ko se postidi mene i mojih reči u rodu ovom grešnom i preljubotvornom, i Sin će se Čovečji postideti njega kada dođe u slavi Oca svoga sa svetim anđelima. Samožaljenje, ljubav prema imanju i stid pred licem čovečijim jesu tri glavna lanca kojima se čovek drži u okvirima nebogougodnog života, na putu strasti i greha. Oni su glavna prepreka koja ometa obraćenje grešnika. Oni su glavni predmet duhovne borbe u čoveku koji se kaje i koji je već počeo da prinosi plodove pokajanja. Dok se te veze ne pokidaju, nema mnogo izgleda na hrišćanski život. Naime, sve dotle on će biti pun saplitanja i padova, ako i ne uvek spoljašnjih, a ono svakako unutrašnjih. Stoga, neka svako na sebe pogleda pažljivo. Ako u sebi nađe nešto od rečenoga, neka se potrudi da se oslobodi, inače neka se ne nada da će dospeti do savršenstva u Hristu, makar po spoljašnjosti i bio sasvim ispravan

krst je srastao sa Hrišćaninom: tamo gde je Hrišćanin, tamo je taj krst, a gde nema tog krsta – nema ni Hrišćanina. Olakšice svake vrste i život u utehama ne priliče istinskom Hrišćaninu. Jer, njegov zadatak je da se očisti i ispravi. On je kao bolesnik na kome treba da se vrše čas operacije, čas previjanja. Zar se to može bez bola? On hoće da se istrgne iz zarobljeništva snažnoga neprijatelja: zar je to moguće bez borbe i rana? On je dužan da ide nasuprot svih poredaka koji ga okružuju: kako to izvršiti bez neprilika i teskoba? Raduj se što osećaš krst na sebi, jer poseduješ znak da ideš za Gospodom putem spasenja, u raj. Potrpi malo. Jer, brzo će kraj, a za njim – venci