1 I odmah ujutru učiniše vijeću glavari sveštenički sa starješinama i književnicima, i sav sabor, i svezavši Isusa odvedoše ga i predadoše Pilatu.

2 I upita ga Pilat: jesi li ti car Judejski? A on odgovarajući reče mu: ti kažeš.

3 I tužahu ga glavari sveštenički vrlo.

4 A Pilat opet upita ga govoreći: zar ništa ne odgovaraš? Gledaj šta svjedoče na tebe.

5 Ali Isus više ne odgovori ništa tako da se divljaše Pilat.

6 A o svakom prazniku puštaše im po jednoga sužnja koga iskahu.

7 A bijaše jedan zatvoren, po imenu Varava, sa svojijem drugarima koji su u buni učinili krv.

8 I povikavši narod stade iskati što im svagda činjaše.

9 A Pilat im odgovori govoreći: hoćete li da vam pustim cara Judejskoga?

10 Jer znadijaše da su ga iz zavisti predali glavari sveštenički.

11 Ali glavari sveštenički podgovoriše narod bolje Varavu da ištu da im pusti.

12 A Pilat opet odgovarajući reče im: a šta hoćete da činim s tijem što ga zovete carem Judejskijem?

13 A oni opet povikaše: raspni ga.

14 A Pilat im reče: a kakvo je zlo učinio? A oni iza glasa vikahu: raspni ga.

15 A Pilat želeći ugoditi narodu pusti im Varavu, a Isusa šibavši predade da ga razapnu.

16 A vojnici ga odvedoše u sudnicu, i sazvaše svu četu vojnika,

17 I obukoše mu skerletnu kabanicu, i opletavši vijenac od trnja metnuše na nj.

18 I stadoše ga pozdravljati govoreći: zdravo, care Judejski!

19 I bijahu ga po glavi trskom, i pljuvahu na nj, i padajući na koljena poklanjahu mu se.

20 I kad mu se narugaše, svukoše s njega skerletnu kabanicu, i obukoše ga u njegove haljine i izvedoše ga da ga razapnu.

21 I natjeraše nekoga Simona iz Kirine, oca Aleksandrova i Rufova, koji iđaše iz polja, da mu ponese krst.

22 I dovedoše ga na mjesto Golgotu, koje će reći: košturnica.

23 I davahu mu da pije vino sa smirnom, a on ne uze.

24 I kad ga razapeše, razdijeliše haljine njegove bacajući kocke za njih ko će šta uzeti.

25 A bijaše sahat treći kad ga razapeše.

26 I bijaše natpis njegove krivice natpisan: car Judejski.

27 I s njim raspeše dva hajduka, jednoga s desne a jednoga s lijeve strane njemu.

28 I izvrši se pismo koje govori: i metnuše ga među zločince.

29 I koji prolažahu huljahu na nj mašući glavama svojima i govoreći: aha! ti što crkvu razvaljuješ i za tri dana načinjaš,

30 Pomozi sam sebi i siđi s krsta.

31 Tako i glavari sveštenički s književnicima rugahu se govoreći jedan drugome: drugima pomože, a sebi ne može pomoći.

32 Hristos car Izrailjev neka siđe sad s krsta da vidimo, pa ćemo mu vjerovati. I oni što bijahu s njim razapeti rugahu mu se.

33 A u šestome sahatu bi tama po svoj zemlji do sahata devetoga.

34 I u devetome sahatu povika Isus iza glasa govoreći: Eloi! Eloi! lama savahtani? koje znači: Bože moj! Bože moj! zašto si me ostavio?

35 I neki od onijeh što stajahu ondje čuvši to govorahu: eno zove Iliju.

36 A jedan otrča te napuni sunđer octa, pa nataknuvši na trsku pojaše ga govoreći: stanite da vidimo hoće li doći Ilija da ga skine.

37 A Isus povika iza glasa, i izdahnu.

38 I zavjes crkveni razdrije se nadvoje s vrha do na dno.

39 A kad vidje kapetan koji stajaše prema njemu da s takom vikom izdahnu, reče: zaista čovjek ovaj sin Božij bješe.

40 A bijahu i žene koje gledahu izdaleka, među kojima bješe i Marija Magdalina i Marija Jakova maloga i Josije mati, i Solomija,

41 Koje iđahu za njim i kad bješe u Galileji, i služahu mu; i druge mnoge koje bijahu došle s njim u Jerusalim.

42 I kad bi uveče (jer bijaše petak, to jest uoči subote),

43 Dođe Josif iz Arimateje, pošten savjetnik, koji i sam carstva Božijega čekaše, i usudi se te uđe k Pilatu i zaiska tijelo Isusovo.

44 A Pilat se začudi da je već umro; i dozvavši kapetana zapita ga: je li davno umro?

45 I doznavši od kapetana, dade tijelo Josifu.

46 I kupivši platno, i skinuvši ga, obavi platnom, i metnu ga u grob koji bješe isječen u kamenu, i navali kamen na vrata od groba.

47 A Marija Magdalina i Marija Josijna gledahu gdje ga metahu.