štićena, neprijatelj će vama lako zadati smrtonsni udarac u slabine. A istina, šta je istina? Sam Gospod Hristos, koji je i izrekao nečuvenu i nepoznatu do Njega blagovest: „Ja sam Istina“ (Jn. 14,6). On je taj kojim treba opasati najosetljivije organe naše duše, našeg srca, našeg duha. Opasani Njime mi ćemo sve legije duhova zla odbiti silom Njegovom, razbiti ih Istinom Njegovom, i odbraniti dušu od svake obmane, sablazni i laži.

Drugo naše oružje jeste Pravda: „Stojite … obukavši se u oklop pravde“. A obući ćete se u oklop pravde, ako svu dušu ispunite pravdom, i živite njome i radi nje. Pravda, a šta je pravda? Opet Gospod Hristos. Jer je u Bogom danoj Knjizi rečeno za Njega: On je „pravda Božja“ (Rm. 1,17; 1. Kor. 1,30). Obučeš li se u Njega, obukao si se u oklop pravde. A mi se svi u Njega oblačimo krštenjem (Gl. 3,27). Ovde nas apostol poziva da svakodnevno živimo Hristom, Njegovom pravdom; da pravdu koja nam je data krštenjem, svojim trudom pretvorimo u neku ličnu pravednost. Pretvorimo li Hristovu pravdu u svoju pravednost; živimo li njome neprestano, mi postajemo nepobedivi, i lako odbijamo sve svirepe napade duhova nepravde. A šta je nepravda? Sve što je od duhova zla, i sve što nije od Hrista Boga. Jer „nepravde u Njemu nema“ (Jn. 7,18). A „svaka je nepravda greh“ (1. Jn. 5,17).

Sveti Zlatoust blagovesti: Apostol veli: „Stojte dakle, opasavši bedra svoja istinom“. Nije ovde reč o telesnom opasivanju; ove reči imaju prenosni smisao.

Obratiti pažnju kako apostol postupa: on pajpre opisuje vojnika. A šta to znači? Čoveka rasejanog i podložnog željama i sa gmizavim mislima on obuzdava opasivanjem, ne dopuštajući da mu haljine smetaju i omogućavajući mu nogama slobodu u trčanju. Kada apostol opasuje bedra, on tim samim ukrepljute našu dušu, jer on podrazumeva ne telesna bedra nego bedra u duhovnom smislu. I kao što su telesna bedra temelj i donjih i gornjih delova tela, tako su i duhovna bedra. Da bismo lakše trčali, mi se opasujemo: to osigurava našu snagu. Neka se, veli apostol, na to pazi i u pogledu duše, i tada ćemo u svima delima svojim biti jači. Telesna bedra mi opasujemo pojasom; a ovde čime? Glavom naših pomisli, tojest istinom. Stoga ostavimo svaku laž, postupajmo u svemu po istini, nemojmo obmanjivati jedan drugoga; ako je do slave, tražimo istinitu slavu; ako je do života, tražimo istiniti život. Ogradimo li sebe time, opašemo li sebe istinom, niko nas pobediti neće. Ko je opasan istinom, na prvom mestu – nikada neće osetiti malaksalost, na drugom: makar i malaksao, on će dobiti potkrepljenje od te same istine. Eto, reci mi, da li će ga siromaštvo naterati da strada? Nipošto. Pomisao na istinsko bogatstvo uspokojiće ga, a siromaštvo će ga potsetiti na istinsko siromaštvo – duhovno.

Hoće li mu ropstvo biti teško? Ni najmanje, jer on zna istinsko ropstvo. A bolest? I ona – ne. Biti opasan, znači imati dušu koja straži. Da bi se junački stajalo, za to je potrebno opasati se. Stoga se opašimo i mi, da bismo pobedili neprijatelje … „Obukavši se u oklop pravde“. Kao što oklop čuva ol zadobijanja rana, tako i pravda. A apostol naziva ovde pravdom vrlinski život uopšte – τόν καθόλου καί ἐνάρετοω βίον. Razume se, takvom životu mnogi nanose rane; no srušiti ga i oboriti ga ne može niko i nikada, pa ni sam đavo. Ko je srce svoje ogradio pravdom, taj je jak kao i oklop